Отворите главни мени

Стенли Метјуз (Сир Стенли Метјуз енгл. Stanley Matthews; Стоук на Тренту, 1. фебруар 1915Стоук на Тренту, 23. фебруар 2000) био је енглески фудбалер и фудбалски тренер. Први је добитник награде Златна лопта 1956. године. Једини је фудбалер који је добио британску витешку титулу Сера док је још био активан играч. Стенли Метјуз спада у једног од најбољих енглеских и светских фудбалера свих времена.

Стенли Метјуз
Stanley Matthews 1962 (crop).jpg
Лични подаци
Надимак Чаробњак дриблинга, Џентлмен фудбала
Датум рођења (1915-02-01)1. фебруар 1915.
Место рођења Стоук на Тренту, Стафордшир, Велика Британија
Датум смрти 23. фебруар 2000.(2000-02-23) (85 год.)
Место смрти Стоук на Тренту, Стафордшир, Велика Британија
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
Стоук Сити
Блекпул
Хибернијан

БиографијаУреди

Стенли је рођен 1. фебруара 1915. године. Његов отац, боксер, одгајио га је у спортском духу. Са 17 година почео је да игра за енглески ФК Стоук сити, а са 19 година се оженио са Бети Валанс.

За време Другог светског рата, служио је као десетар у војном ваздухопловству у близини града Блекпул.

Након 6 година играња за Стоук Сити, пожелео је да оде да игра за неки други клуб, али је око 4.000 навијача одржало протестни скуп против одласка, тако да је у клубу остао од 1932. до 1947. године. После тога је отишао у Блекпул, где је играо до 1961. године. У Блекпулу је изградио и највећу каријеру, а после 1961. године, поново је играо за Стоук Сити, као и за шкотски клуб Хибернијан. Гостујући је играо за више енглеских и шкотских клубова.

Метјуз је био и један од играча британског тима на пријатељској утакмици у Берлину против репрезентације Немачке 14. маја 1938. године, уочи самог почетка Другог светског рата. Иако је Британија тада победила Немачку резултатом 6:3, ова утакмица по речима многих спада у једну од најсрамнијих утакмица енглеског фудбала. Разлог је тај што су играчи енглеске репрезентације упутили нацистички поздрав публици у којој је било око 110.000 Немаца у тренутку кад су се зачули звуци химне Немачке. Стенли је једини играч међу њима који је после рата направио велику каријеру.[1][2]

За енглеску фудбалску репрезентацију играо је 23 година, од 1934. до 1957. године, по чему је рекордер. На Светским фудбалским првенствима играо је 1950. и 1954. године.

Био је тренер Порт Валеа и Хибернијанса. Као тренер, постао је познат на Малти и у Јужној Африци.[3]

Фудбал је играо до своје 50. године живота, а каријеру је завршио са 1965. године, када је истовремено био и играч и тренер шкотског клуба Хибернијан. Његова професионална каријера обухвата 33 године играња. Најстарији је играч који је играо у Првој лиги Енглеске у фудбалу, као и најстарији енглески репрезентативац. У животу је учествовао у скоро 700 утакмица у енглеској лиги, за репрезентацију Енглеске је играо 84 пута, укључујући 2 утакмице за Велику Британију.[4]

Током живота био је вегетаријанац и противник алкохола. Његова посвећеност и поштеност на терену донела му је надимке попут чаробњака дриблинга[5] и џентлмена фудбала.[4]

Награде и признањаУреди

  • Стенли Метјуз је први добитник награде Златна лопта, награде која се на нивоу Европе додељује најбољем играчу у протеклој сезони по избору спортских новинара. Тада је играо за енглески фудбалски клуб Блекпул. Награду је добио као најбољи играч у 1956. години.
  • Добио је место у Кући славних енглеског фудбала на првој инаугурацији 2002. године.
  • Први је фудбалер који је добио награду за најбољег енглеског играча у сезони 1947-48, када је награда и први пут додељена.
  • Као играч Блекпула, ушао је међу 100 легендарних фудбалера, листи фудбалера направљеној 1998. године од стране Фудбалске лиге, на 100. годишњицу њиховог постојања.

Види јошУреди

РеференцеУреди