Стен Стуре Старији
Стен Стуре Старији, познат и под именима и као Стен Стире и Стен Густавсон Стире [1] (1440 - 14. децембар 1503) је био краљ регент Шведске (1470—1503 [1]) из династије Стуре.
| Стен Стуре Старији | |
|---|---|
 Портрет Стена Стуреа Старијег непознатог аутора | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Стен Густавсон Стуре |
| Датум рођења | 1440. |
| Датум смрти | 14. децембар 1503. (62/63 год.) |
| Место смрти | Јенћепинг, |
| Породица | |
| Супружник | Ingeborg Tott |
| Родитељи | Gustav Sture Birgitta Stensdotter |
| Династија | Династија Стире |
| краљ регент Шведске | |
| Период | 1470 - 1503. |
| Претходник | Карл VIII Шведски |
| Наследник | Сванте Нилсон |
Године 1470. Шведска национална партија га је истакла за регента. Стуре је потом 1471. године потукао Данце, који су имали врховну власт над Шведском [2], у близини Стокхолма. Али га је шведска аристократија приморала да призна зависност од данских краљева, ма и чисто номинално. Стуре је био један од најобразованијих људи свог времена. Он је основао универзитет у Упсали 1477. године и увео је у Шведску штампање књига.
Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Светим римским царством успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их [1].
Без обзира на то што је у Шведској постојао знатан слој слободног сељаштва, у Шведској тада је главна снага постала, крупна феудална аристократија. Неколико аристократских породица и више свештенство приграбили су у своје руке власт у Шведској [3].
Ослањајући се на слободно сељаштво и тежећи да поправи његов положај, Стуре је изазвао према себи мржњу племства и свештенства, који су на све могуће начине ометали његову активност и тражили подршку у Данској [4]. Свештенство га је искључило из цркве. Када је умро, народ је био уверен да су га отровали. Ускоро после његове смрти аристократија је поново однела превагу и позвала данског краља [3] Ханса [3], док је нови регент постао Сванте Нилсон.
Референце уреди
- ^ а б в Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 323.
- ^ Зрнић 1927.
- ^ а б в Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 324.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 323–324.
Литература уреди
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Зрнић, Лука (1927). Историја новога века. Београд.
