Степски, усколисни, танколисни или црвени божур (лат. Paeonia tenuifolia), је биљка упадљиво црвених цветова. Дугогодишња је зељаста биљка, листова који су издељени у веома уске линеарне листиће. Цвета у априлу и мају месецу. Типична станишта су суви, песковити, степско-травни предели, кречњаци и вртаче. Може се наћи на Делиблатској пешчари, изнад села Одоровци (општина Димитровград) и у околини места Скробница (општина Књажевац).[1][2]

Paeonia tenuifolia
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Ред: Saxifragales
Породица: Paeoniaceae
Род: Paeonia
Врста:
P. tenuifolia
Биномно име
Paeonia tenuifolia

Лековитост ове биљке позната је од давнина тако да и њено име одатле води порекло. По Хомеру лекар богова звао се Пеон који је излечио Плутона биљком названом Пеонија. Танки, нежни листови објашњени су у имену врсте: лат. tenuifolius — „танколистан”.

Угроженост уреди

У Србији је једна од пет угрожених врста дивљег божура. Због несавесног брања данас је постао реткост, док јој највећу опасност од нестанка представља изостанак испаше.[1]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Лазаревић, Предраг; Стојановић, Верица (2012). „Дивљи божури (Paeonia L.) у Србији - распострањење, стање популација, угроженост и заштита”. Заштита природе. 62/2: 19—44. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. 
  2. ^ Блечић, В.; Јосифовић, М. (1972). Флора СР Србије 3. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 99. 

Спољашње везе уреди

Црвена књига флоре Србије
 


Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије
услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.