Степски орао

Степски орао [2] (лат. Aquila nipalensis) средње је велики орао из породице јастребова (лат. Accipitridae) који се гнезди у јужним степским подручјима Русије, Африке, Средње Азије, Арабије, Индије, Монголије и Кине. Женка леже до три јаја, на којима седе оба пола 40 - 50 дана.

Степски орао
Steppe Eagle Portrait.jpg
Aquila nipalensis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. nipalensis
Биномно име
Aquila nipalensis
Hodgson, 1833
Aquila nipalensis distribution map.png
Светска станишта степског орла:

     Гнездишта      Зимовалишта

Синоними

Aquila rapax nipalensis
Hodgson, 1833.

ОписУреди

 
Степски орао

Степски орао је средње велики орао с распоном крила од 165 до 190 цм, може нарасти 62-74 цм. Тежи 1,5-3,5 кг. Може живети 50-60 година. Мање се креће од осталих орлова. Храни се малим сисарима до величине зеца, поготово глодарима, због којих се сели у подручја где их више има. Хвата и птице и инсекте, као и лешине. Понекад краде храну коју су ухватили други предатори. Делимично је птица селица.

Налази се на застави Казахстана.

РаспрострањеностУреди

 
Јаја степског орла (Aquila nipalensis)

Гнезди се на територији која се простире од Румуније на западу, преко јужне Русије и степа Централне Азије, до Монголије на истоку. У гнездо које прави на дрвету полаже 1-3 јаја. Европске и централноазијске популације зимују у Африци, а источније популације у Индији.

Може се видети и у југоисточном Пакистану, нарочито у Карачију. Током сеобе велики број птица се може видети у Непалу. Током октобра и новембра до 15,3 птице на сат.[3]

СтаништеУреди

Насељава сува станишта, као што су пустиње, полупустиње, степе и саване. Храни се у највећој мери свежим стрвинама свих врста, али повремено лови живи плен, мале сисаре, као што су глодари и зечеви и мале птице, не веће од јаребица. Такође, до хране може доћи крађом од других грабљивица.

ИзвориУреди

  1. ^ BirdLife International (2019). Aquila nipalensis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 3. јануар 2020. 
  2. ^ Назив на страницама Српског орнитолошког друштва, посећено 10. јуна 2013.
  3. ^ DeCandido, R.; Allen, D.; Bildstein, K.L. (2001). „The migration of Steppe Eagles (Aquila nipalensis) and other raptors in central Nepal, autumn 1999”.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди