Стефан Вукан Вукановић
Стефан Вукан Вукановић (крај 11. века - почетак 12. века) био је припадник српске династије Вукановића, која је владала великожупанском Србијом. Као синовац великог жупана Вукана, послат је 1094. године као талац у Цариград, заједно са братом Урошем, потоњим великим жупаном. Тај податак је у својој Алексијади забележила византијска принцеза и историчарка Ана Комнина.[1][2]
Претпоставке
уредиИако о Стефану Вукану нема других вести у изворима, у историографији су изношене разне претпоставке о његовој личности и тадашњим династичким односима у Србији. Полазећи од ранијег уверења да је име Урош мађарског порекла, поједини истраживачи су креирали претпоставку о наводном мађарском пореклу мајке великог жупана Уроша I и његовог брата Стефана Вукана.[3] Насупрот томе, новија лингвистичка истраживања су показала су да је име Урош далматороманског порекла, чиме су отпале и претпоставке о наводном мађарском пореклу у изворима непознате мајке Уроша I и Стефана Вукана.[4]
Поједини истраживачи су такође претпостављали да су браћа Урош I и Стефан Вукан били синови жупана Марка, који је познат само на основу позног Летописа попа Дукљанина, а кога неки истраживачи сматрају братом великог жупана Вукана, што се у Летопису не помиње.[5] Стефана Вукана поједини истраживачи сматрају претком потоњег великог жупана Стефана Немање, што се претпоставља на основу Немањине одлуке да најстаријем сину да име Вукан.[6]
Референце
уреди- ^ Крекић 1966, стр. 389.
- ^ Калић 1981, стр. 198.
- ^ Живковић 2005, стр. 9-22.
- ^ Вељковић 2009, стр. 63-94.
- ^ Живковић 2006.
- ^ Станојевић 1930, стр. 3-6.
Литература
уреди- Вељковић, Жарко (2009). „Српско име Урош из далматског врела” (PDF). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 74 (2008): 63—94. Архивирано из оригинала 13. 03. 2020. г. Приступљено 10. 06. 2024.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије (1. изд.). Нови Сад: Платонеум.
- Живковић, Тибор (2005). „Једна хипотеза о пореклу великог жупана Уроша I” (PDF). Историјски часопис. 52: 9—22.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Калић, Јованка (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197—211.
- Крекић, Бариша (1966). „Ана Комнина”. Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 367—394.
- Станојевић, Станоје (1930). „О Немањином оцу” (PDF). Старинар. 5 (1928-1930): 3—6. Архивирано из оригинала 06. 10. 2023. г. Приступљено 10. 06. 2024.
