Стефан Мусић

Ктиторски портрет из манастира Нова Павлица на коме су приказани Стефан и Лазар Мусић

Стефан Мусић (пре 1356-1389) је српски средњовековни племић из властелинске породице Мусићи.

Рођен је пре 1356. године[1]. Био је син челника Мусе и Драгане, сестре кнеза Лазара, који су имали још двоје синова: Лазара и Јована. Био је у сукобу са жупаном Николом Алтомановићем, на страни кнеза Лазара. Након што су 1373. године кнез Лазар и његов савезник бан Босне Твртко I Котроманић поразили и заробили Николу Алтомановића, предан је на чување Стефану.

Као и остала српска властела из друге половине 14. века, браћа Стефан и Лазар Мусић се спомињу на натписима под титулом господин. Као посебна привилегија коју је кнез Лазар дао свом сестрићу било је и право на ковање сопственог новца. На тлу кнежевине Хребељановића кован је новац са натписом СТЕФАН на аверсу без икакве додатне титуле.

Стефан је одржавао трговачке везе са Дубровачком републиком. Тако се 1378. године помиње у документима Републике св. Влаха. Дубровачко Велико веће је 1388. даривало Стефана и Лазара поводом свадбе у њиховој кући. Последњи документ из Дубровника који спомиње Стефана Мусића датира од 9. фебруара 1389. када је Велико веће решило да српском великашу поклони ратничку опрему.

Браћа Стефан и Лазар су, следећи свог ујака кнеза Лазара, учествовали у Косовској бици на Видовдан 1389. године. Патријарх српски Данило III их је споменуо међу онима који су погинули у боју приликом описа преноса моштију кнеза Лазара у Раваницу. Погибију браће Стефана и Лазара преживео је њихов млађи брат митрополит Јован о чијем се датуму смрти ништа не зна. Такође, дубровачки акт из 1402. помиње да су тада у Дубровнику боравили Стефан Мусић и мајка му Јелена. Сматра се да се радило о удовици Лазара Мусића и њеном сину који је, по свему судећи, име добио по стрицу.

Браћа Мусићи су сахрањени у свој задужбини манастиру Нова Павлица. Овековечени су на зидном фреско-живопису.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ "Историјски часопис", Београд 33/1986.
  2. ^ "Нова искра", Београд 1911.

ЛитератураУреди

  • Ј. Деретић, Српска народна епика, Београд 2000.
  • Ј. Деретић, Историја српске књижевности, Београд 2002.
  • Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 2001.
  • М. Шуица, Немирно доба српског средњег века, Властела српских обласних господара, Београд 2000.