Стефан Нови
Преподобни Стефан Нови је православни светитељ из 8. века.
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_03281_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD.png)
Рођен је у Цариграду у време цара Анастасија II. Родитељи беху побожни и сиромахољубиви људи. Крстио га је лично патријарх Германа Цариградски.[1]
Након Анастасија II на царски престо долази Теодосије, а после Теодосија Лав Исавријанин који је подржао иконоборачку јерес.
Свети Герман, патријарх Цариградски, се супротставио иконоборачком деловању цара Лава и због тога био прогнан, а на његово место постављен је Анастасије који је подржао ову јерес. И многи епископи и клирици трпели су у то време разна мучења због поштовања светих икона.
У то време и родитељи блаженога Стефана хтели су да избегну из Цариграда због жестоког гоњења православних, али су чекали да им син порасте, да би га посветили на службу Богу у монашком чину, као што су обећали Мајци Божјој. Замонашио се Авксентијевој Гори у Витинији.
У то време умре цар Лав Исавријанин. На престо ступи његов син Константин Копроним који је још страшније прогонио Цркву притискајући је да одбаци свете иконе.[2]
Многи православни хришћани су од прогона бежали на Авксентијеву Гору, склањајући се код преподобног Стефана. Он их је тешио својим речима и учио их да чврсто стоје у побожносту, не бојећи се чак и крв своју пролити за свете иконе. Моноги монаси који су чврсто бранили Православље, су побијени, а њихови манастири опустошени. 754. година цар Копроним сазвао је у Цариграду иконоборачки сабор, на коме присуствоваху 338 источних епископа, али ни једнога патријарха осим лажног патријарха Цариградског Константина, јеретика и једномишљеника царевог. За место одржавања сабора одређена је чувена Влахернска црква Пресвете Богородице, која је претходно опустошена. Након дугих разговора и препирања, цар је приволео епископе да се сложе са њим и прихвате иконоборство. Касније, на Седмом Васељенском Сабору, одржаном у време цара Константина Млађег и његове мајке Ирине, они су се с покајањем одрекли иконоборачке јереси.
Стефан је био један од ретких игумана који је одбио да се покори цару и да потпише одлуке иконоборског сабора. Због тога је одведен у манастир Трихинарију у подножју Горе, и тамо затворен у тамницу.[3]
Након тога преебачен је на острво Приконис. Тамо је Стефан чино разна чуда, што је подстакло злог цара на силан гњев и јарост и он намисли да светитеља убије, због чега нареди да га најпре окују у ланце, да му ноге забију у кладе и да га затворе у тесну и мрачну тамницу, звану Фиалска. Преподобни Стефан, је тамо оптужен да је тамницу претворио у манастир и својим учењем обмануо многе који долазе к њему. Цар Константин наредио је да га муче и на крају убију.[4]
Стефан је пострадао 28. новембра, у педесет трећој години живота.
Православна црква врши спомен преподобног Стефана Новог 28. новембра.
Извори уреди
- ^ „Свети преподобномученик Стефан Нови”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2022-07-27.
- ^ „ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИК СТЕФАН; СВ. МУЧЕНИК ХРИСТО”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-25.
- ^ Administrator. „Преподобни мученик Стефан Нови - Епархија Шумадијска”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25.
- ^ „28. 11/11. 12. Преп. муч. Стефан Нови; Св. новомуч. Христо; Преп. Ана; Св. благоверни цар Маврикије”. voanerges.rs. Приступљено 2022-07-27.