Отворите главни мени

Стефан (световно Драган Шарић; Јајце, СФРЈ, 29. јул 1978) викарни је епископ ремезијански.

Стефан Шарић
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија ремезијанска
Архијерејски чинВикарни епископ ремезијански
ТитулаВикарни епископ ремезијански
Године службе2018
Лични подаци
Световно имеДраган Шарић
Датум рођења29. јули 1978. (41 год)
Мјесто рођењаЈајце
 СФРЈ

БиографијаУреди

Рођен је 29. јула 1978. године у Јајцу, где је завршио основну школу, а од десете године био је појац и четц. Завршио је Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, 1988. године, а у то време био је и стипендиста Црвене општине которске, где је током лета прислуживао у цркви Светог Луке у Котору и био члан српског певачког друштва „Јединство“. Након завршетка Богословије Светог Петра Цетињског, наставио је школовање на Православног богословском институту у Београду. Поред матерњег српског, говори и руски језик.[1]

Током НАТО бомбардовања СРЈ служио је војник рок, а након тога постаје монах и борави у манастиру Острог код његовог духовника оца Лазара, а након његове смрти враћа се у епархију бањалучку и по благослову оца Јефрема 2002. године одлази у манастир Липље, где крајем исте године постаје монах, а 7. априла 2003. године јерођакон.[1] Током 2003. године, благословом патријарха Павла постаје стипендиста на Московској духовној академији, коју завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука.[2] Током 2006. године био је једини студент који је на тему богословља одбранио свој рад Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина Поповића, а због тог дипломског рада, митрополит Николај га је позвао да буде професор на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи.[1][2]

Након што је завршио студије у Москви, вратио се у манастир Липље и тамо постаје јеромонах, 6. августа 2006. године, а недуго затим исте године, благословом епископа Јефрема, постаје настојатељ манастир Липље и одликован звањем синђела због показане верности и правилног обављања дужности намесника манастира.[2] На функцији настојатеља, отац Стефан остаје све до преласка на место професора на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки, где је предавао ђацима генерација 2010/2011. године.[2] По благослову патријарха српског Иринеја прешао је у манастир Рајиновац и био његов духовник.[3][1] Убрзо је са сестринством организовао живот манастира и кренуо са обновом манастирске цркве, због чега је одликанован чином протисинђа, 21. септембра 2012. године, од стране патријарха Иринеја.[1]

Поред рада у манастиру, отац Стефан написао је књиге о Јустину Поповићу, о Светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“), неколико чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, ,,Богословље“ и ,,Верски туризам — примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017), као и и рецензија („Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“).[1][2]

Патријарх српски Иринеј је 7. августа 2017. године поставио Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве у Београду.[1][4]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди