Епископ ремезијански Стефан
Стефан (световно Драган Шарић; Јајце, 29. јул 1978) викарни је епископ ремезијански и старешина Подворја Српске православне Цркве у Москви.
| Стефан (Шарић) | |
|---|---|
_%D1%83_%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg) | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Архиепископија београдско-карловачка |
| Чин | епископ |
| Титула | викарни епископ ремезијански |
| Седиште | Београд |
| Године службе | 2018—данас |
| Претходник | Андреј (Ћилерџић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Драган Шарић |
| Датум рођења | 29. јул 1978. |
| Место рођења | Јајце, СФР Југославија |
Биографија уреди
У Јајцу је завршио основну школу, а од десете године био је појац и чтец. Завршио је Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, 1998. године, а у то време био је и стипендиста Црвене општине которске, где је током лета прислуживао у цркви Светог Луке у Котору и био члан српског певачког друштва „Јединство“. Након завршетка Богословије Светог Петра Цетињског, наставио је школовање на Православног богословском институту у Београду. Поред матерњег српског, говори и руски језик.[1]
Драган Шарић служио је војни рок 1999. године у Првој гардијској чети - почасној јединици у Бањалуци. Јединица је формирана и попуњавана војницима прве категорије и била је директно потчињена начелнику Генералштаба Војске Р.С. Намена и употреба јединице у миру била је за војне почасти високим страним дипломатама, домаћим и страним званичницима. Након завршене прве фазе обуке коју је положио са највишим оценама, поставља се на дужност референта општих послова у Првој гардијској чети где остаје до одслужења војног рока. Након тога одлази и борави у манастиру Острог код његовог духовника оца Лазара, а након његове смрти враћа се у епархију бањалучку и по благослову оца Јефрема 2002. године одлази у манастир Липље, где крајем исте године постаје монах, а 7. априла 2003. године јерођакон.[1] Током 2003. године, благословом патријарха Павла постаје стипендиста на Московској духовној академији, коју завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука.[2] Током 2006. године био је једини студент који је на тему богословља одбранио свој рад Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина Поповића, а због тог дипломског рада, митрополит Николај га је позвао да буде професор на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи.[1][2]
Након што је завршио студије у Москви, вратио се у манастир Липље и тамо постаје јеромонах, 6. августа 2006. године, а недуго затим исте године, благословом епископа Јефрема, постаје настојатељ манастир Липље и одликован звањем синђела због показане верности и правилног обављања дужности намесника манастира.[2] На функцији настојатеља, отац Стефан остаје све до преласка на место професора на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки, где је предавао ђацима генерација 2010/2011. године.[2] По благослову патријарха српског Иринеја прешао је у манастир Рајиновац и био његов духовник.[3][1] Убрзо је са сестринством организовао живот манастира и кренуо са обновом манастирске цркве, због чега је одликован чином протoсинђелa, 21. септембра 2012. године, од стране патријарха Иринеја.[1]
Поред рада у манастиру, отац Стефан написао је књиге о Јустину Поповићу, о Светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“), неколико чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, ,,Богословље“ и ,,Верски туризам — примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017), као и и рецензија („Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“).[1][2]
Патријарх српски Иринеј је 7. августа 2017. године поставио Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве у Београду.[1][4]
Епископ уреди
Дана 17. јула 2018. године у Храму Светог Саве у Београду, архимандрит Стефан је хиротонисан у чин епископа ремезијанског, викарног епископа Патријарха српског Иринеја. Светом архијерејском литургијом и свечаном хиротонијом началствовао је Његова светост патријарх српски Иринеј.[5]
У априлу 2024. године Свети архијерејски Синод именовао га је за старешину Подворја Српске православне Цркве у Москви.
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е „Животопис изабраног Eпископа ремезијанског Стефана (Шарића)”. spc.rs. 15. 6. 2018. Архивирано из оригинала 29. 08. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б в г д „Викарни епископ”. arhiepiskopija.rs. Архивирано из оригинала 03. 01. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Архимандрит Стефан Шарић викарни владика патријарха Иринеја”. kvdanas.com. 10. 5. 2018.
- ^ „Архимандит отац Стефан нови настојатељ храма Светог Саве”. pravoslavie.ru. Приступљено 14. 10. 2019.
- ^ „U korak sa modernim svetom: Vladika Stefan širi pravoslavlje na Instagramu (FOTO)”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-04-23.
Спољашње везе уреди
- Стефан Шарић Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2018) на сајту spc.rs
