Отворите главни мени

Стењак (Младеново[a]) је насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ.

Стењак
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Пад 1.127
Географске карактеристике
Координате44°37′03″ СГШ; 17°51′37″ ИГД / 44.6174709° СГШ; 17.860235° ИГД / 44.6174709; 17.860235Координате: 44°37′03″ СГШ; 17°51′37″ ИГД / 44.6174709° СГШ; 17.860235° ИГД / 44.6174709; 17.860235
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Стењак на мапи Босне и Херцеговине
Стењак
Стењак
Стењак на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број053

ГеографијаУреди

Насеље се налази уз мјесто гдје се спајају ријеке Мала Усора и Велика Усора, на десној обали Усоре, која га ограничава према југу и западу. Са истока је ограничено Храст потоком, а са сјевера појасом брда и шуме са насељем Врела.

ИнфраструктураУреди

Стењак је густо насељено мјесто, градског типа, блиско повезаном са градом Теслићем, па се многе градске установе налазе управо на подручју Стењака. Неке од њих су теслићка аутобуска станица, Ауто-мото друштво, сједиште теслићког Црвеног крста и меџлис теслићке исламске заједнице. Осим њих, на подручју Стењака се налази и петогодишња основна школа, подручно одјељење Основне школе „Вук Караџић“ у Теслићу, двије бензинске пумпе, многобројне трговачке, занатске и угоститељске радње и једина градска џамија.

СтановништвоУреди

Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани 1.451 (83,39%) 1.234 (80,12%) 1.239 (86,64%) 721
Срби 155 (8,90%) 137 (8,89%) 161 (11,25%) 129
Југословени 109 (6,26%) 142 (9,22%) 1 (0,06%) 58
Хрвати 18 (1,03%) 20 (1,29%) 21 (1,46%) 20
Црногорци 2 6
Албанци 5
Словенци 4
Македонци 1
Мађари 1
остали и непознато 7 (0,40%) 3 7
Укупно 1.127 1.740 1.540 1.430 942
Демографија[1]
Година Становника
1961. 942
1971. 1.430
1981. 1.540
1991. 1.740
2013. 1.127

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ФуснотеУреди

  1. ^ У току рата у БиХ, за насеље је кориштен назив Младеново, по једном од бораца Војске Републике Српске који је међу првима погинуо у рату.

ИзвориУреди

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди