Отворите главни мени

Стивен Хокинг

енглески теоретски физичар

Стивен Хокинг (енгл. Stephen William Hawking; Оксфорд, 8. јануар 1942Кембриџ, 14. март 2018) био је енглески теоретски физичар, космолог, аутор и директор истраживања у Центру за теоријску космологију на Универзитету у Кембриџу.[13][14] Његови научни радови укључивали су сарадњу са Роџером Пенрузом о теоремама гравитационог сингуларитета у оквиру опште релативности и теоретском предвиђању да црне рупе емитују зрачење, названо Хокингова радијација. Хокинг је први који је поставио теорију о космологији, објашњену заједницом опште теорије релативности и квантне механике. Био је снажан присталица у вишесветовном тумачењу квантне механике.[15][16]

Стивен Хокинг
Stephen Hawking.StarChild.jpg
Стивен Хокинг
Датум рођења (1942-01-08)8. јануар 1942.
Место рођења Оксфорд
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Датум смрти 14. март 2018.(2018-03-14) (76 год.)
Место смрти Кембриџ
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Школа Универзитетски колеџ (Тринити хол)
Институција Универзитет у Кембриџу Калифорнијски технолошки институт
Ученици
Познат по Хокингова радијација
Веб-сајт www.hawking.org.uk
Потпис Hawkingsig.svg

Хокинг је био члан Краљевског друштва (ФРС), доживотни члан Папешке академије наука, и добитник председничке медаље о слободи, највише цивилне награде у САД. Године 2002, Хокинг је рангиран као 25. у анкети ББЦ-а — 100 највећих Британаца. Био је Лукасов професор математике на Универзитету у Кембриџу између 1979. и 2009. године и постигао је трговачки успех радовима о популарној науци у којима расправља о сопственим теоријама и космологији уопште. Његова књига Кратка историја времена појавила се на списку бестселера британског Сандеј Тајмса и задржала се ту рекординих 237 седмица.

Хокинг је имао ретки рани-почетак споријег облика болести моторних неурона (познате и као Амиотрофична латерална склероза, „АЛС” или Лу Геригова болест) која га је постепено парализовала током деценија.[17][18] Чак и након губитка говора, он је и даље био у могућности да комуницира путем уређаја за генерисање говора, у почетку помоћу ручног прекидача, а на крају коришћењем једног мишића образа. Умро је 14. марта 2018. године у 76. години живота.[19][20]

Садржај

БиографијаУреди

Хокинг је дипломирао физику на Оксфорду, потом је с темом из теорије релативности докторирао на Кембриџу, где је наставио своју академску каријеру. Постао је члан Краљевског друштва 1974, професор математике 1979. Као студент добио веома прогресивну неуромоторичку болест која веома онеспособљује и ограничава кретање и говор. Свој математички рад је наставио ментално и саопштавао га тек у завршном облику. Његов животни рад представља изванредну победу над тешком физичком онеспособљеношћу.

Хокинг је започео проучавање опште теорије релативности, примећујући да Ајнштајнова теорија не објашњава квантномеханичку природу физике и није у стању да адекватно опише гравитационе сингуларитете попут „црних рупа” или „великог праска”. У књизи The Large Scale Structure of Space-Time (G. F. R. Ellis, 1973) показао је да се простор-време сингуларитет мора појавити на почетку универзума и само простора и времена; то је био „велики прасак” (тачка бесконачно високе густине просторновременске закривљености). Универзум се од те тачке па надаље шири.

Хокинг је веома унапредио наше знање о црним рупама - оне су сингуларитет у времену и простору, који су узроковани масом довољном да закриви простор тако да је онемогућен пролазак светлосних таласа (фотона). Граница унутар које светлост не може да изађе зове се хоризонт догађаја и задата је Шварцшилдовим радијусом. Хокинг је установио да се хоризонт догађаја временом може само повећавати или остати константан, тако да уколико би две црне рупе нестале, површина новонастале области била би већа од збира површина компоненти.

Показао је да механика црних рупа има паралеле у законима термодинамике (према којима ентропија мора расти с временом). Такође је показао да црне рупе не настају само услед колапса звезда већ и услед колапса и других висококомпресованих региона простора.

У периоду од 1970. до 1974. Хокинг и његови сарадници доказали су Вилерову (J. Wheeler, 1911—2008) хипотезу (познату као „ни-длака” теорема) да су само маса, угаони момент и електрично наелектрисање очувани једном када материја доспе у црну рупу.

Године 1974. Хокинг је дошао до изванредног резултата да црне рупе могу емитовати топлотно зрачење. На пример, ако је пар честица-античестица настао у близини хоризонта догађаја, а само једна је унутар њега, тада црна рупа ефективно емитује топлотно зрачење. Коначна се температура отуда мора повезати с црном рупом, а аналогија између механике црне рупе и термодинамике је стварна. Индиректан доказ за постојање црних рупа у центру активних галаксија је сада задобијен: постоји известан доказ да је у центру наше галаксије, Млечног пута, црна рупа.

Нешто скорије је Хокинг предузео да формулише конзистентну квантномеханичку теорију гравитације, која би гравитацију повезала с друга три основна типа силе (слабом нуклеарном, јаком нуклеарном и електромагнетном интеракцијом). Његова нетехничка књига „Кратка историја времена” (енгл. A Brief History of Time, 1988) је била изванредни издавачки успех. Постао је почасни пратилац краљице, 1989.

Хокинг је умро у својој кући у Кембриџу у Енглеској, рано ујутру 14. марта 2018. године, у 76. години живота. [21][19] Његова породица је изјавила да је "спокојно умро". [22] Његове су бројке из области знаности, забаве, политике и других подручја. Застава на Универзитет Кембриџ је спуштена на пола јарбола, а књигу саучешћа су потписали студенти и посетиоци.[23]

Лични погледиУреди

Будућност човечанстваУреди

Хокинг је 2006. године поставио отворено питање на интернету, које гласи: "У свету који је у хаосу политички, социјално и еколошки, како људска врста може да се одржи још 100 година?", касније појашњавајући: "Ја не знам одговор. Зато сам и поставио питање, да људи о томе размишљају и да буду свјесни опасности са којима се сада суочавамо."[24]

Хокинг је изјавио да, с обзиром на пространост свемира, ванземаљци вјероватно постоје, али да контакт са њима треба избјећи. Он је упозорио да би ванземаљци могли опљачкати Земљу због ресурса. [25]Тако је 2010. године рекао: "Ако нас посјете ванземаљци, исход би био као када је Колумбо дошао у Америку, што се није показало као добро за Индијанце."[26]

Популарне књигеУреди

  • Кратка историја времена (1988)
  • Црне рупе и бебе васељене и остали есесји (1993)
  • Теорија свега (2001)
  • На плећима дивова (2002)
  • Краћа историја времена (2005)
  • Бог је створио цела броја: Математички продори које су промениле историју (2005)
  • Велика замисао (2010)
  • Кратка историја мог живота (2013)

Књиге за децуУреди

  • Џорџов тајни кључ за Универзум (2007)
  • Џорџов свемирски лов на благо (2009)
  • Џорџ и велики прасак (2011)

Филмови и серијеУреди

  • Кратка историја времена (1992)
  • Стивен Хокингов универзум (1997)
  • Хокинг — Би-Би-Сијев телевизијски филм (2004)
  • Хоризонт: Хокингов Парадокс (2005)
  • Господар научне фантастике (2007)
  • Стивен Хокинг и Теорија свега (2007)
  • Стивен Хокинг: Господар Универузума (2008)
  • У Универзум са Стивеном Хокингом (2010)
  • Врли нови свет са Стивеном Хокингом (2011)
  • Стивен Хокинг Велика замисао (2012)
  • Штребери (2012)
  • Стивен Хокинг: Кратка историја мог живота (2013)
  • Теорија свега — играни филм (2014)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Стивен Хокинг на сајту MGP (на језику: енглески)
  2. ^ Allen, Bruce (1983). Vacuum energy and general relativity (Теза). University of Cambridge. 
  3. ^ Bousso, Raphael (1997). Pair creation of black holes in cosmology (Теза). University of Cambridge. 
  4. ^ Carr, Bernard John (1976). Primordial black holes (Теза). University of Cambridge. 
  5. ^ Dowker, Helen Fay (1991). Space-time wormholes (Теза). University of Cambridge. 
  6. ^ Galfard, Christophe Georges Gunnar Sven (2006). Black hole information & branes (Теза). University of Cambridge. 
  7. ^ Gibbons, Gary William (1973). Some aspects of gravitational radiation and gravitational collapse (Теза). University of Cambridge. 
  8. ^ Hertog, Thomas (2002). The origin of inflation (Теза). University of Cambridge. 
  9. ^ Laflamme, Raymond (1988). Time and quantum cosmology (Теза). University of Cambridge. 
  10. ^ Page, Don Nelson (1976). Accretion into and emission from black holes (Теза). California Institute of Technology. 
  11. ^ Perry, Malcolm John (1978). Black holes and quantum mechanics (Теза). University of Cambridge. 
  12. ^ Wu, Zhongchao (1984). Cosmological models and the inflationary universe (Теза). University of Cambridge. 
  13. ^ „Centre for Theoretical Cosmology: Outreach Stephen Hawking”. University of Cambridge. Приступљено 23. 06. 2013. 
  14. ^ „About Stephen”. Stephen Hawking Official Website. Архивирано из оригинала на датум 30. 08. 2015. Приступљено 23. 06. 2013. 
  15. ^ Gardner, Martin (September/October 2001). "Multiverses and Blackberries". "Notes of a Fringe-Watcher". Skeptical Inquirer. Volume 25, No. 5.
  16. ^ Price, Michael Clive (February 1995). "THE EVERETT FAQ" Archived 20. 04. 2016. at the Wayback Machine.. Department of Physics, Washington University in St. Louis. Приступљено 17 December 2014.
  17. ^ „Mind over matter: How Stephen Hawking defied Motor Neurone Disease for 50 years”. The Independent. 26. 11. 2015. 
  18. ^ „How Has Stephen Hawking Lived to 70 with ALS?”. Scientific American. 07. 01. 2012. Приступљено 23. 12. 2014. »Q: How frequent are these cases of very slow-progressing forms of ALS? A: I would say probably less than a few percent.« 
  19. 19,0 19,1 Overbye, Dennis (14. 03. 2018). „Stephen Hawking Dies at 76; His Mind Roamed the Cosmos”. The New York Times. Приступљено 14. 03. 2018. 
  20. ^ Henry, David (14. 03. 2018). „Stephen Hawking, physicist who reshaped cosmology, passes away at 76”. The Economic Times. Приступљено 15. 03. 2018. 
  21. ^ Rees, Martin (14. 03. 2018). „Stephen Hawking (1942–2018)” (на језику: енглески). doi:10.1038/d41586-018-02839-9. Приступљено 15. 03. 2018. 
  22. ^ Allen, Karma (14. 03. 2018). „Stephen Hawking, author of 'A Brief History of Time,' dies at 76”. ABC News. Приступљено 14. 03. 2018. 
  23. ^ „Queue of people sign book of condolence at Stephen Hawking’s former college”. BT News. Press Association. 14. 03. 2018. Приступљено 14. 03. 2018. 
  24. ^ Sample, Ian (02. 08. 2006). „The great man's answer to the question of human survival: Er, I don't know”. The Guardian. Приступљено 14. 03. 2018. 
  25. ^ Hickman, Leo (25. 04. 2010). „Stephen Hawking takes a hard line on aliens”. The Guardian. Приступљено 24. 02. 2012. 
  26. ^ „Stephen Hawking warns over making contact with aliens”. BBC News. 25. 04. 2010. Приступљено 24. 05. 2010. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди