Отворите главни мени

Стилске фигуре су речи и изрази којима приповедачи и песници обогаћују књижевно дело, дајући нова, шира и пренесена значења.

Садржај

ХиперболаУреди

Претерано увеличавање ради постизања већег ефекта у књижевности, назива се хипербола. Врло често се примењује у народној књижевности, у изразима попут крвца до кољена.

  • Примери:
    • Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке (народна песма);
    • Кад је виђех ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти (Његош, Горски вијенац);
    • Како га удари, искиде му из рамена главу (Циклус о Марку Краљевићу, Марко Краљевић укида свадбарину);
    • Пребио га на три половине (Циклус о Марку Крљевићу, Марко Краљевић и Муса Кесеџија).

КонтрастУреди

Стилски поступак у ком се нешто пореди по супротности назива се контраст. Његовом применом, супротне појаве су јаче изражене. Супротно од поређења (компарације). Блиско словенској антитези.

  • Примери:
    • Тресла се гора - родио се миш (народна умотворина);
    • На језику мед, а на срцу јед (народна умотворина).

Контраст или антитеза је стилска фигура код које се појаве и предмети доводе у везу помоћу супротних особина и појединости и тиме паралелно постављене супротности у антитези узајамно појачавају значење и једног и другог појма.

ПерсонификацијаУреди

Персонификација је добила име од латинске речи persona што значи особа, па би се на српски могла превести као поособљавање. Персонификација је изражајан начин казивања којим се предметима и појавама приписују људске особине.

  • Примери:
    • Прогледале су ми патике (разговорно);
    • Дрво је обукло ново одело беле боје (из састава).

Поређење (компарација)Уреди

Поређење (компарација) је изражајан начин казивања којим се нешто што је мање познато упоређује са нечим познатијим. Поређење може бити по сличности или супротности.

  • Примери:
    • Брз као стрела (народна умотворина);
    • Вредан као пчела (народна умотворина).

ЕпитетУреди

Речи које казују најбоља опажања о одређеним предметима, разговора, или писања, и истичу неке њихове особине називају се епитети. То су најчешће описни придеви који појачавају осећања и остављају јаче утиске.

  • Примери:
    • У свитање, у појати ниској... (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
    • ... као једно риђе штене њено (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
    • Град градила бјела вила... (Народна песма, Вила эида град)

ОноматопејаУреди

Опонашање звукова из природе назива се ономатопеја. Речи: бућнути, крцнути, пуцкетати, фијукати- називају се ономатопејским речима.

  • Примери:
    • Дурак хукну, све замукну (Иван Мажуранић, Аговање);
    • Крцну колац nеколико пута... (Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића).

МетафораУреди

Језичко-стилски поступак у коме се исказује пренесено значење по сличности назива се метафора.

  • Примери:
    • Ој Стојане, јабуко од злата... (народна песма, Ропство Јанковић Стојана);
    • Тужна песмо, мајко стара... - мисли се на Србију (Оскар Давичо, Србија).

Када се метафора прошири на целу једну слику, или чак цело дело, стилска фигура се назива алегорија. Присутна је у народној песми Љубавни растанак у коме плави зумбул и зелена када представљају заправо момка и девојку који су растављени.

  • Примери:
    • Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану (народна песма, Зидање Скадра);
    • Вила гнијездо тица ластавица, вила га је за девет година... (народна песма, Ропство Јанковић Стојана);
    • Два цвијета у бостану расла, плави зумбул и зелена када... (народна песма, Љубавни бол).

Словенска антитезаУреди

Словенска антитеза је стилска фигура класична за српске народне песме. Састоји се од три дела:

  • питања: Ој пунице, ђевојачка мајко,
Или си је од злата салила?
Или си је од сребра сковала?
Или си је од сунца отела?
Или ти је Бог од срца дао?'
  • Негативних одговора: ''Нити сам је од злата салила,
''нити сам је од сребра сковала,
нити сам је од сунца отела'
  • једног тачног одговора: већ ми је Бог од срца дао.

(Народна песма, Женидба Милића барјактара).

ИронијаУреди

Стилска фигура у којој се речима даје супротан смисао од оног које имају као своје основно значење назива се иронија. Ако у призвуку има и злобе, или је иронија претерана, добија се сарказам.

  • Пример (иронија): : Ако`ј ум`о камен гристи, мора да се угојио (Ј. Ј. Змај, Три хајдука).
  • Пример (сарказам)Само ти настави да се свађаш (у ствари: Престани да се свађаш !);

АлегоријаУреди

Стилска фигура у којој песник у завијеној, скривеној форми исказује своје мисли и осећања, другачије се назива проширена метафора.

  • Пример: Имао сам од злата јабуку пак ми јутрос паде у Бојану те је жалим, прежалит не могу - одломак из песме зидање Скадра.

Алегорија представља говор у коме се појмови и мисли исказују другачије, а не речима које их директно изражавају, сликовит говор, сликовито објашњење појмова и мисли.

ГрадацијаУреди

Градација је стилска фигура, песнички израз у којој песник поступно ређа слике по јачини доживљавања од најслабије до најјаче или обрнуто.

  • Пример:
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила,
А за братом очи извадила... - из народне лирске песме "Највећа је жалост за братом"

АнафораУреди

Анафора је стилска фигура која представља изношење спреда, понављање истих речи на почетку реченице и реченичних делова.

  • Збогом житку мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче (Бранко Радичевић, Кад млигијах умрети).

ЕпифораУреди

То је стилска фигура која представља понављање једне или више речи на крају реченице - супротно од анафоре.

ЕуфемизамУреди

То је стилска фигура којом се неки израз замењује другим, али у блажем облику, због бонтона, друштвених, религиозних, политичких, пропагандних и других разлога. Супротно од хиперболе.

  • Послао га на онај свет - убио га, лака дама - проститутка, премазан свим бојама - преиспољни преварант, пропустити кроз шаке - претући, захлађење односа - почетак непријатељства, хуманитарна интервенција - ратна агресија, мировне снаге - окупаторска војска.

СимболУреди

Симбол је стилска фигура којом се конкретном предмету придају симболична значења. Један симбол може имати више значења.

  • Примери:
    • небо - симбол мира, слободе, бесконачности... ;
    • бела боја - симбол невиности, чистоте, доброте... ;
    • срп и чекић - симбол комунизма, социјализма, рада... ;
    • крст - симбол хришћанства, верности... ;
    • давидова звезда - симбол јудаизма... ;
    • подигнута песница - побуна, незадовољство, револт, непослушност... ;
    • кукасти крст - нацизам;
    • срце - љубав, лепо осећање;
    • жута ружа - љубомора.

АдинатонУреди

Адинатон (грч. αδύνατος — немогућ (a) - без, dynasthai - могућ) је стилска фигура у којој се хипербола доводи до граница немогућег.

  • Кад на врби роди грожђе (народна умотворина).

МетонимијаУреди

Метонимија је стилска фигура која означава пренесена значења речи. Настаје када се неки појам (предмет) изражава неким другим појмом који је са њим повезан у логичној (просторној, временској, узрочној) вези.

  • Кад устане кука и мотика - мисли се на људе који раде куком и мотиком (народна епска песма Почетак буне против дахија).

АпострофаУреди

Апострофа (грч. ἀποστροφή – „одвратити се” или „одустати”) усклична је стилска фигура. Појављује се када се говорник престаје обраћати публици (нпр. у представи) и усмерава говор трећој страни, као што је супарнички парничар или нека друга особа, понекад одсутна са сцене.