Стоматолошки факултет Универзитета у Београду

факултет који се налази у Београду

Стоматолошки факултет је један од факултета на Универзитету у Београду.[1] Налази се у градској општини Врачар, у улици Доктора Суботића старијег бр. 8.[1] Основан је 1948. године. Декан факултета је Алекса Марковић.

Стоматолошки факултет Универзитета у Београду
Зграда стоматолошког факултета
Типдржавни
Оснивање1948.
АфилијацијаУниверзитет у Београду
Деканпроф. др Алекса Марковић
Број одсека1
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.stomf.bg.ac.rs

Историја уреди

Између два светска рата, 1919—1941. стоматолошку здравствену заштиту у Београду, Србији и Југославији је обављао мали број доктора медицине од којих су неки били специјалисти за болести уста и зуба.[2] Крајем треће деценије се појавило неколико стоматолога који су завршили факултете у Европи и Америци. У Београду је после Другог светског рата радило 108 стоматолога што се показало као недовољно и јавила се потреба да стоматолошки факултети изграђују стручњаке–здравствене радника који би, поред општег медицинског образовања, савладали савремену стоматолошку материју кроз теоријску и практичну наставу како би се оспособили да самостално делују на овом пољу науке.[2] Влада Републике Србије је донела Уредбу о оснивању Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, акт су потписали Благоје Нешковић и Милка Минић.[2] За његово спровођење је одређена Комисија коју су чинили председник и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду Александар Ђорђевић, професор и ректор Медицинске велике школе у Београду Ксенофон Шаковић и професор Медицинског факултета и директор Одонтостоматолошке клинике Медицинског факултета Љубомир Ђоковић.[2] Први руководилац новооснованог Факултета је био Александар Ђорђевић.[2] У организовању и извођењу наставе са студентима стоматологије учествовали су и наставници Медицинског, као и Ветеринарског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду.[2] Током 1949. године Факултетом је руководио новоизабрани наставник др Али Алојзије Куралт, а затим демобилисани санитетски мајор Народноослободилачка војска Југославије Иван Бикар.[2] У почетку су постојале комисије за изградњу Факултета, за редовну наставу и за студентске молбе и жалбе, 1948—49. су бројали 225 студената, од тога 138 са прве, четрдесет и шест са друге и тридесет и једног студента са треће године.[2] Студенти уписани у другу и трећу годину су прешли са Медицинског факултета у Београду са положеним испитима из претходних година студија. Наставно особље су чинили пет наставника и два асистента, а 1948—49. тринаест хонорарних наставника и седам асистената са Медицинског, Ветеринарског и Фармацеутског факултета.[2] Године 1950. је изабран за првог декана доц. др Љубомир Ђоковић, а за продекана др Лазар Петровић. Крајем летњег семестра, 1949—50. се приступило отварању клиника за стоматолошке предмете.[2] Одлуку за називе стоматолошких клиника на предлог Савета Факултета је донео Савет за просвету и културу Социјалистичке Републике Србије. Клиника за патологију и терапију зуба је почела са радом 6. априла 1950, одсеци за тријажу и екстракцију зуба раде у новим просторијама од 19. маја 1950, Клиника за патологију и терапију уста је пресељена у нове просторије 19. маја 1950, Клиника за стоматолошку протетику почиње са радом у Предклиничкој протетици 13. марта 1950. и у Клиничкој протетици 20. јуна исте године, Клиника за ортодонцију ради од 1. јуна 1950. и Клиника за дечју и превентивну стоматологију од 3. јануара 1951. године.[2] При клиникама за Стоматолошку протетику, Стоматохирургију и Ортодонцију постоје лабораторије са одговарајућим бројем зубних техничара, као и Централна клиничка лабораторија за биохемијска, хематолошка, бактериолошка и патохистолошка испитивања, као и фотолабораторија.[2] Маја 1950. је основана Централна библиотека Стоматолошког факултета.[2] Поред књига бивше Одонтостоматолошке клинике које је Медицински факултет уступио Стоматолошком факултету, у први књишки фонд библиотеке су ушле и књиге професора Атанасија Пуља које су представљале основу за развој библиотеке новооснованог Факултета: око 900 књига и тридесет наслова часописа.[2] Велики број књига су донирали Универзитет у Београду, Српска академија наука и уметности, Британски савет, Америчка читаоница, Светска здравствена организација, Светска стоматолошка федерација и други.[2] Оформљено је седам приручних библиотека стоматолошких клиника и четири институтске.[2] Библиотека је претплаћена на иностране часописе бројних земаља Европе, Америке и Аустралије и данас располаже са 8000 књига и тридесет и пет наслова часописа.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б „Lična karta – Stomatološki fakultet” (на језику: српски). Приступљено 2023-05-05. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Istorijski osvrt – Stomatološki fakultet” (на језику: српски). Приступљено 2023-05-05. 

Види још уреди

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Стоматолошки факултет Универзитета у Београду на Викимедијиној остави