Стрептомицин
Стрептомицин је први антибиотик из групе аминогликозида који је откривен, и први је антибиотик који је коришћен у борби против туберкулозе.[3] Стрептомицин се добија из микроорганизма Actinobacterium Streptomyces griseus. Стрептомицин делује тако што блокира развој бектерије заустављањем синтезе протеина бактерије.[4] Антибиотик се веже на 23S рибозомалну РНК бактеријског рибозома, и на тај начин се спречава процесирање полипептидног ланца.[5] Људи имају рибозоме који се структурно разликују од рибозома бактерија, те овај антибиотик нема негативно дејство на синтезу протеина у ћелијама људи. Стрептомицин се не даје оралним путем, већ се даје путем инјекција.
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
5-(2,4-diguanidino- 3,5,6-trihydroxy-cyclohexoxy)- 4-[4,5-dihydroxy-6-(hydroxymethyl) -3-methylamino-tetrahydropyran-2-yl] oxy-3-hydroxy-2-methyl -tetrahydrofuran-3-carbaldehyde | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | ИМ, ИВ |
| Правни статус | |
| Правни статус | |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 84% to 88% (est.)[2] |
| Полувреме елиминације | 5 до 6 часова |
| Излучивање | Ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 57-92-1  |
| ATC код | A07AA04 (WHO) J01GA01 |
| PubChem | CID 5999 |
| DrugBank | DB01082 |
| ChemSpider | 18508 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C21H39N7O12 |
| Моларна маса | 581.574 g/mol |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 12 °C (54 °F) |
Стрептомицин је први пут синтетички направњен 19. октобра 1943. године у лабораторији Селман Абрахам Ваксмана на Ратџерс Универзитету, од стране Алберта Шаца, студента који је у то време радио свој магистарски рад. Ваксман и колеге у његовој лабораторији, су синтетисали број антибиотика, међу којима су и актиномицин, клавицин, стрептотрицин, грисеин, беомицин, и др. Два антибиотика су наишла на широку употребу, стрептомицин и неомицин, у борбама против инфективних болести. Ваксману се приписује да је осмислио термин антибиотик.
Детаљи и додељивање признања откривању овог антибиотика је разлог спора између Ваксмана и Шаца, који је резултовао у правни спор. Спор је избио око тога коме да се припише признање за ово откриће. Наиме, у то време Шац је био студент који је радио на свом магистарском раду, који је за студију имао механизам дејства антибиотика, и био је вођа групе која је радила на стрептомицину. Међутим, лабораторија, као и лабораторијске машине су припадале Ваксману. И даље траје дебата о томе да ли је требало укључити и Шаца у Нобелову награду која је додељена 1952. године. Комитет института који додељује Нобелову награду је издао саопштење да награда није додељена због самог открића (стрептомицина), већ се узео у обзир и развој метода и техника које су довеле до тог открића.
Правни спор је окончан у корист Шаца и званична одлука је била та да се Шац укључи у награду која је додељена 1952. године као један од ко-откривача. Шацу је такође додељена Ратџерсова медаља 1994. године када је напунио 74. годину. Нажалост, овај спор је имао негативног утицаја на каријере оба научника, Ваксмана и Шаца, и дебата траје и данас.
Референце
уреди- ^ „Taking Streptomycin during pregnancy and breastfeeding”. Drug Safety Site. 2006. Архивирано из оригинала 29. 11. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2010.
- ^ Zhu M, Burman WJ, Jaresko GS, Berning SE, Jelliffe RW, Peloquin CA (септембар 2001). „Population pharmacokinetics of intravenous and intramuscular streptomycin in patients with tuberculosis”. Pharmacotherapy. 21 (9): 1037—1045. PMID 11560193. doi:10.1592/phco.21.13.1037.34625. Приступљено 25. 5. 2010.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ур. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). „38. Antibiotics and Antimicrobial Agents”. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Литература
уреди- Kingston, W. (2004). „Streptomycin, Schatz v. Waksman, and the balance of credit for discovery”. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 59 (3): 441—462. PMID 15270337. doi:10.1093/jhmas/jrh091..
- Мистијен, Вероника. Time, and the great healer. The Guardian, Saturday 2 November 2002. Позадина откривања стрептомицина.
- Lawrence, P. A. (2002). „Rank injustice”. Nature. 415 (6874): 835—836. Bibcode:2002Natur.415..835L. PMID 11859339. doi:10.1038/415835a..
Спољашње везе
уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
