Стрије представљају линеарне, цртасте атрофије коже. Чешће се јављају код особа женског пола. Око 60-70% девојчица и 40-50% дечака у пубертету добија стрије, као и 70-90% трудница (лат. striae gravidarum) и то најчешће током шестог месеца трудноће.[1]

Стрије
ЛатинскиStriae
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностдерматологија
МКБ-10L90.6
МКБ-9-CM701.3
DiseasesDB30027
MedlinePlus003287
eMedicinederm/406

Етиологија уреди

Стрије настају на местима где се кожа највише растеже, али поред растезања као механичког фактора значајно место у етиологији имају хормони глукокортикоиди. Њихова концентрација у крви је повишена током пубертета и трудноће или у патолошким стањима попут Кушинговог синдрома. Ови хормони блокирају синтезу колагена у фибробластима и епидермалну пролиферацију.[1]

Клиничка слика уреди

Клиничка слика се мења током времена. У почетку су то црвено-љубичасти линеарни ареали атрофичне коже ширине неколико милиметара и различите дужине, паралелно распоређени и то симетрично. Временом постају жућкасто-љубичасти и на крају седефасти. Стрије које настају у пубертету су обично у пределу надлактица, крсној (лумбосакралној) регији и изнад колена. Код девојака се могу јавити и на дојкама. У трудноћи се најчешће јављају на трбуху, бедрима и дојкама. У ендокриним поремећајима могу настати на трбуху, задњици и бутинама.[1]

Лечење и превенција уреди

Ефикасна терапија за потпуно уклањање стрија не постоји. Креме са пигментима које тонирају кожу чине стрије мање уочљивим, али их не отклањају. Зато је врло битна превенција.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Стрије, др Зорана Златановић”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2009. г. Приступљено 22. 8. 2009. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).