Стјепан Санковски
Стјепан Андрејевич Санковски (рус. Степан Андреевич Санковский; Феодосија, — Феодосија , 9. март 1818) је био државни савјетник Руске Империје и специјални представник Руског цара Александра за разговоре ca Петаром I Петровићем Његошом.[1]
Стјепан Андрјевич Санковски | |
|---|---|
| Пуно име | Стјепан Андрејевич Санковски |
| Место рођења | Феодосија Руска Империја |
| Датум смрти | 9. март 1818 |
| Место смрти | Феодосија Руска Империја |
Дипломатска мисија уреди
Стјепан Андрејевич Санковски 1805 године стиже у Црну Гору са задатком да проучи тамошње прилике, ојача руски утицај, утврди бројно стање Срба и Турака и припреми војне снаге за Наполеоново искрцавање на јадранску обалу у планираној поморском експедицији адмирала Дмитрија Сењавина.
Дипломатски извјештај из Херцеговине 1805 уреди
Петар I разрађује план заједно са Санковским о усклађеном дејству pуско- црногорско- бокељско xерцеговачких трупа у Херцеговини. Навео је поред осталог да у Херцеговини има 8.800 хришћанских кућа, од чега 880 у сједишту Херцеговачког паше Пљеваљском кадилуку. Процјењено је да Херцеговачки Срби могу дати око 20.000 људи под оружјем,а да Турци имају под оружјем 6.850 војника. Бројчано стање пописано је у : Мостару 1500, Требињу 1000, Стоцу 1000, Клобуку 500, Никшићу 900, Колашину 800, и нешто мање у другим утврђењима. Представници Срба Пљеваљског и Никшићког кадилука посјетили су Санковског с молбом да их Русија неизоставно узме под своје покровитељство.
Извештаји о војним операцијама у Херцеговини уреди
У току зимских операција 1807 на Херцеговачком ратишту,не карактеристично за Стјепана Андрејевича Санковског направљене cу грешаке и лош прорачун који су довели до неуспјеха операције,огромних губитака и хватања 60 руских војника.[1]
Даља каријера уреди
Стјепан Андрејевич Санковски од 1810 налази се на дипломатској служби руске амбасаде у Паризу,а затим у Канцеларији за иностране послове. Од 26. децембра 1816 до смрти Санковски је био градоначелник Феодосије .
Одликовања уреди
За дипломатски рад и службу додијељени су му ордени Орден Светог Владимира,трећи степен и орден Свете Ане други степен .
Референце уреди
- ^ а б http://www.rusdiplomats.narod.ru/sankovskiy-sa.html Руски народ, Стјепан Андрејевич Санковски
Литература уреди
- Општа историја дипломатије Руске Империје
- Славенко Терзић, Терзић Славенко (2009). Пљевља на путу у ново доба (1804—1913). ISBN 978-9940-512-03-3.
