Стјепан Цвијић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Стјепан Цвијић Штефек (Загреб, 20. март 1905 — Москва, 1938), револуционар и политички радник.
| стјепан цвијић | |
|---|---|
 Стјепан Цвијић Штефек | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. март 1905. |
| Место рођења | Загреб, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1938. (32/33 год.) |
| Место смрти | Москва, Савез Совјетских Социјалистичких Република |
| Професија | студент |
Биографија уреди
Стјепан Цвијић рођен је 20. марта 1905. године у Загребу. Кренуо је да студира на Трговачкој академији у Загребу, али је због активности у Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) био хапшен и због тога искључен са студија. До 1924. године био је члан Обласног секретаријата, а затим и Покрајинског секретаријата СКОЈ-а за Хрватску и Славонију. Вршио је и дужност администратора „Борбе“. Како није било могућности да и даље буде политички активан у земљи, руководство Комунистичке партије Југославије послало га је на школовање у Совјетски Савез, где је завршио студије на Свердловском универзитету.
После саветовања о КПЈ у Коминтерни, коме је и он присуствовао, 1928. године илегално је дошао у Југославију и радио као инструктор Централног комитета СКОЈ-а. 1929. године ухапшен је у Дубровнику, али успева да побегне пошто је убио жандара и полицијског стражара. Илегалним каналима отишао је преко Сарајева и Загреба у Беч, а затим преко Берлина и Париза у Совјетски Савез. Учествовао је у раду руководства КПЈ, а од 1934. године био је и организациони секретар Комунистичке омладинске интернационале. У саставу југословенске делегације учествовао је у раду Седмог конгреса Коминтерне. Као искусни илегалац, путовао је по задацима Коминтерне у европске земље, а 1937. године краће је време проборавио и у Шпанији.
До 1938. године обављао је у Москви различите задатке за потребе руководства КПЈ. Исте је године ухапшен, осуђен и умро у затвору, наводно од „ангине пецторис“. Посмртно је рехабилитован одлуком Војног колегија Врховног суда Совјетског Савеза 18. августа 1957. године.
Породица уреди
Из загребачке породице Цвијић су, осим Стјепана, потекла још два значајна револуционара и комуниста. Ђуро Цвијић је неко време био политички секретар Политбироа Централног комитета КПЈ. Ђуро је такође страдао у стаљинским чисткама у Совјетском Савезу. Бранко Цвијић је пре рата помагао партијским илегалцима и сам извршавао неке задатке за КПЈ. За време Народноослободилачког рата, није могао у партизане због болести, али је активно помагао борцима и Партији. После рата налазио се на многим одговорним дужностима.
Литература уреди
- Енциклопедија Југославије (књига трећа), „Југославенски лексикографски завод“. Загреб 1984. година.
- Стипе Угарковић, др. Иван Очак. Загреб град херој: Спомен обиљежја револуцији., „Аугуст Цесарец“. Загреб 1979. година.