Суизеи
Суизеи (綏靖天皇 Suizei-tennō) (може се изговарати и као Суисеи)[2] био је други цар Јапана. Познат је и под пуним титуларним називом Каму-нуна-каха-мими но микото и део је митолошких царева који су владали Јапаном. [3][4]
| Суизеи | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 632. п. н. е. |
| Датум смрти | 549. п. н. е. (83 године) |
| Гроб | Цукида но ока но е но мисасаги (Нара) |
| Цар Јапана | |
| Период | 581. п. н. е. – 549. п. н. е.[1] |
| Претходник | Џинму |
| Наследник | Анеи |
Није остало записано кад је рођен али се сматра да је био на власти у периоду од 581. до 549. п. н. е. [5]
О владару уреди
Данашњи истраживачи сумњају у постојаност девет првих царева Јапана класификујући их у тз. митолошке цареве али се ипак од Суизеијевог претходника Суџина, сматра да су ови цареви на неки начин заиста постојали.[6] Име „Суизеи“ је постхумно име које му по јапанском обичају додељено после смрти.[7] Пошто нема пуно сачуваних информација, мало тога се зна о њему.[8] Већина информација долази из старих записа. У Коџикију је забележено име и генеалогија као и опис како је дошао на власт док је Нихон шоки нешто опширнији, иако су њени текстови митолошког карактера под утицајем кинеских легенди.
По Коџикију, Суизеи је био млађи син Џинмуове главне жене Исукејори и његов старији брат Камујави је требало да наследи трон. Ипак по смрти Џинмуа, Тагиши, син друге цареве жене Ахирацу, покушао је да уграби власт. Суизеи је зато посаветовао свог старијег брата да убије Тагишија али пошто се он уплашио и није могао то да учини, Суизеи је то урадио уместо њега. Видевши то, Камуја је одлучио да пренесе власт свом млађем брату јер по храбрости више заслужује да влада.[9] Прича указује на стару праксу ултимонегитуре где је најмлађи наследник имао највише права да наследи трон. Њега је касније заменио систем примогенитуре где је то право добијао прворођени.
Џиен, јапански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио је запис да је Суизеи заиста био син Џинмуа и да је владао из палате „Такаока но Мија“ у Кацурагију, што ће касније бити познато као провинција Јамато (данашња Нара). [10]
Суизеи-тено је посмртно име цара које у преводу значи „радостан и здрав мир“. Сугерише се да је то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом који је касније дошао у Јапан, што говори да је тај назив додељен доста касније, вероватно у време када је Коџики написан.[11]
Није познато где се налази гроб цара Суизеија[3] па се уместо тога традиционално поштује у шинтоистичком храму „Мисасаги“ у Нари. Тамо је и његов званични маузолејум назван „Цукида но ока но е но мисасаги“. [12]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Annei Tennō" in Japan Encyclopedia. стр. 32 на сајту Гугл књиге
- ^ а б Imperial Household Agency (Kunaichō): 綏靖天皇 (2); retrieved 2013-8-22.
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 29.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 3–4. на сајту Гугл књиге; [Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō, pp. 250–251; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 88–89.
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, pp. 21 на сајту Гугл књиге; Додељивање постхумног имена за владара је обичај настао за време владавине цара Камуа (782–805).
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. 27. април 2009.
- ^ Chamberlain, Basil. (1919). The Kojiki. стр. 184.
- ^ Brown & Ishida 1979, стр. 250
- ^ Aston 1896, стр. 138–141
- ^ Ponsonby-Fane. стр. 418.
Литература уреди
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Richard Arthur Brabazon Ponsonby-Fane (1959). The Imperial House of Japan. Ponsonby Memorial Society.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
