Сукијска лавра
Сукијска или Стара лавра (Древна лавра, Ветха лавра; стгрч. ή Παλαιά Λαύρα) је неактивни православни манастир, трећа лавра, коју је основао преподобни Харитон Исповједник не прије 345. и не послије 350. године. Под потпуном је израелском контролом у зони С Западне обале.[тражи се извор]
| Сукијска лавра | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Оснивање | 345-350. |
| Оснивач | Харитон Исповједник |
| Место | Западна обала, Текоа, Вади Харитун (Нахаљ Текоа) |
| Држава | Палестина |
Опис уреди
Неколико година послије оснивања Фаранске лавре, Свети Харитон ју је напустио и удаљио се у околину Јерихона, гдје је основао Јерихонску лавру у пећинама Четрдесетодневне горе. Послије тога удаљио се и одавде и, у Фекојским клисурама, на падини високе горе, основао је трећу - Сукијску лавру.[1]. Сукка на сиријском значи колиба.[тражи се извор] Након неколико година у Сукијској лаври, Св. Харитон се пред смрт вратио у Фаранску лавру, гдје је умро и сахрањен. Године 614. лавру су разорили Персијанци. Послије је манастирски живот обновљен и, према Путопису игумана Данила, у 12. вијеку лавра је још увијек постојала:
Јужно од Витлејема налази се манастир Светога Харитона, на ријеци Афамској, недалеко од Мртвог мора, у каменим врлетима. Около манастира је пустиња. Сурово, сухо и безводно мјесто, под којим је клисура, камена и веома застрашујућа. Манастир је ограђен зидом, по средини су двије цркве, у главној цркви је Харитонов гроб.[2]
Смјештена у Лаври, Харитонова пећина је највећа пећина у Израелу, која је прије но што су се у њу населили монаси служила као уточиште разбојницима. Према предању, у њој је живио сам светац, а прије тога се у њој крио од цара Саула будући цар Давид. Године 1139. у пећини су нашли заклон од препада Селџука мјесни хришћани.
Данас су сачуване пећине и рушевине манастирске куле. Лавра се налази на километар и по од савременог села Текоа у долини потока Вади Харитун.[3]
Извори уреди
- ^ „Палестина под властью христианских императоров. (326—636 гг.) По Альфонсу Курэ. Издание редакции «Русского паломника». С.Петербург. 1894 год / II. Посещение Палестины Св. Равноапостольною царицею Еленою. 326—332 гг.”. Архивирано из оригинала 2014-06-26. г. Приступљено 2014-07-19.
- ^ Житие и хождение игумена Даниила из русской земли Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2011) на сайте Пушкинского Дома РАН Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2013)
- ^ „Текоа”. Архивирано из оригинала 2014-07-02. г. Приступљено 2014-07-19.
Спољашње везе уреди
- Игорь Торик «Энциклопедический путеводитель по Израилю», Иерусалим, изд-во «ИсраДон», 2001, стр. 389—391
- „Обители, бывшие в пустыне Святого Града в эпоху её процветания в IV, V и VI веках, с показанием их местонахождения по древним источникам”.
- „Иудейская пустыня, Вади Харитун (Нахаль Текоа). Суккийская лавра (Харитон Исповедник)”.