Отворите главни мени

Сукоб код рудника Белаћевац (алб. Beteja e Bardhit të Madh) односи се на сукобе најпре 22. јуна када је ОВК заузела рудник и 30. јуна 1998. када га је српска полиција ослободила.[1]

Сукоб код рудника Белаћевац
Део Рата на Косову и Метохији
Време:22. и 30. јун 1998.
Место:Белаћевац у близини Обилића, Косово и Метохија, Србија,  СР Југославија
Резултат: Пораз ОВК
Сукобљене стране
Police Badge of Serbia (1995-2002).jpg
Полиција Србије
UCK KLA.svg
Ослободилачка војска Косова
Команданти и вође
Police Badge of Serbia (1995-2002).jpg Сретен Лукић UCK KLA.svg Беким Бериша

Заузимање рудника (ОВК)Уреди

22. јуна, Ослободилачка војска Косова је заузела рудник од југословенских снага, и заробила је осам рудара: Душан Ађанчић, Перо Ађанчић, Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Филип Гојковић, Драган Вукмировић, Србољуб Савић и Мирко Трифуновић и Божидара Лемпића који није био радник рудника.[2][3] Један од радника, Небојша Јанковић, је тврдио да су затвореници били погубљени.[4]

Међу нападачима је био Менсур Касуми, који је касније именован за заменика министра унутрашњих послова на Косову,[5] и Ариф „Мујо“ Краснићи, који је учествовао у заробљавању Јарка Спасића 14. маја.[5]

Ослободилачка војска Косова је користила рудник као базу за своје операције,[3] и ометали су Југословенску страну слањем дневних патрола у оближња села.[1]

Ослобађање рудникаУреди

Ујутро 30. јуна, српска полиција је покренула офанзиву у том делу Косова, и док су се неки терористи повукли, преостали су у зградама рудника отворили паљбу на полицију око 14.00 у подне.[6] Полицијске снаге су уз помоћ више од 150 војних возила, укључујући и хеликоптере, тенкове и артиљерију, [1] повратиле контролу над рудником Белаћевац, при чему су натерали већину снага Ослободилачке војске Косова на повлачење.[7]

Након поновног заузимања рудника, у области скоро да и није било цивила.[8]

ПоследицеУреди

Године 1999, српске снаге су се повукле из рудника, након чега су га преузеле снаге ОВК.[9] Једанаест година након битке, Удружење породица киднапованих и несталих рудара у Белаћевцу су повели демонстрације у региону, тражећи одговоре о судбини радника које је ОВК заробила приликом заузимања рудника.[10] У септембру 2010. године су у околини села Жиливоде почела испитивања земљишта пошто се сматра да се ту налази масовна гробница, у којој се можда налазе и тела убијених рудара.[11]

РеференциУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 The Independent New offensive dashes ceasefire hope, 30. јун 1998.
  2. ^ РТС: Једанаест година од нестанка белаћевачких рудара, 22. јун 2009., Приступљено 25. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 Human Rights Watch, "Humanitarian Law Violations in Kosovo", 1998. pp. 81.
  4. ^ Walker, Tom. The Times, "Guerrillas in Kosovo 'killed mine hostages", 2. јул 1998.
  5. 5,0 5,1 Serbianna, Kosovo's 156 Lawless, Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Hellenic Resources Network, Yugoslav Daily Survey, 30. јун 1998.
  7. ^ Radio Free Europe, Serbia claims success in Belacevac offensive Архивирано на сајту Wayback Machine (март 14, 2012) (на језику: енглески), 30. јун 1998.
  8. ^ National Public Radio, All Things Considered: Kosovo Архивирано на сајту Wayback Machine (март 5, 2016) (на језику: енглески), 1. јул 1998.
  9. ^ Hughes, Candice. Associated Press, "KLA captures Mine, Hostages near Pristina", 13. јун 1998.
  10. ^ Radio Srbija, A gathering in Gracanica in memory of Serbs kidnapped in Kosmet 11 years ago Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 7, 2009) (на језику: енглески), 22. јун 2009.
  11. ^ РТС: Почело ископавање у Белаћевцу, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везеУреди