Султанија Ајше (ћерка Мурата III)
Султанија Ајше (тур. Ayşe Sultan; 1567, Маниса — 15. мај 1605, Истанбул) била је султанија Османског царства и ћерка султана Мурата III и султаније Сафије. Њен брат био је султан Мехмед III.[1][2]
| Султанија Ајше | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1567. |
| Место рођења | Маниса, Османско царство |
| Датум смрти | 15. мај 1605. (37/38 год.) |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Гроб | Аја Софија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | син и ћерка |
| Родитељи | Султан Мурат III Султанија Сафије |
| Династија | Османска династија |
| султанија Османског царства | |
БиографијаУреди
Ајше је била ћерка Мурата III и његове омиљене жене, Сафије. Иако је Мурат III имао преко стотину деце, са Сафије је имао још два сина и неколико ћерки. Најстарији од њих били су Мехмед III, који је касније постао и султан и Хумашах, која је била најстарија ћерка Мурата и Сафије, а затим и принц Махмуд. Имала је млађе сестре султаније Фатму, Михримах и старију сестру султанију Хумашах. Могуће је да је Ајше имала још једног рођеног брата, принца Јахју.[3][4]
Још 1583. године, амбасадори су забележили да султанија Нурбану жели да другу најстарију ћерку свог сина уда за Капичибаши Махмут-бега. Након смрти мајке султана Мурата, под утицајем султаније Сафије, Мурат је верио своју ћерку Ајше 1584. године за Ибрахим-пашу, а Махмут-бега је оженио у децембру 1584. године султанијом Хатиџе, ћерком Ајше Хумашах.
Била је удата за Ибрахим-пашу Дамада, који је у периоду 1599—1601. године обављао функцију великог везира. Познато је да је с њим имала једног сина и једну ћерку, али њихова имена нигде нису записана.[5][2] Након Ибрахим-пашине смрти 1601. године, удала се за управника провинције у Египту, Јемишки Хасан-пашу. И он је као супруг најстарије султанове сестре, постао нови велики везир.
Мехмед III је наредне године наредио да Хасан-паша буде погубљен. Ајше је послала писмо својој мајци, султанији Сафије, и брату, у коме је тражила опрост за свог супруга. На то јој је Мехмед III одговорио да ће га и она пратити у смрти, ако буде наставила да инсистира.[6] Хасан-паша је погубљен 18. октобра 1603. Ајше се 1604. удала за Гузелџе Махмуд-пашу (умро 1606).[7][8]
Ајше је важила за веома образовану султанију. Познато је да је поседовала превод књиге „Уздизање благодатних звезда и извора суверености” (тур. Matali' us-sa'ade ve menabi' us-siyade).[9]
Умрла је 15. мај 1605. и сахрањена је у маузолеју свог брата, султана Мехмеда III, у Аја Софији.[8]
Хуманитарни радУреди
Ајше је била добро позната по свом хуманитарном раду. У свом тестаменту, тражила је да се њено богатство подели сиромашнима, гладнима и болеснима. Један део новца наменила је и светим градовима, Меки, Медини и Јерусалиму.[10][11]
У популарној културиУреди
Лик султаније Фахрије, који у популарној ТВ серији Величанствени век: Косем већим делом је заснован на историјском лику султаније Ајше.[12] У стварности, султанија Фахрије није била ћерка Сафије султаније, већ непознате конкубине. С друге стране, осим имена, разликују се и по години смрти, пошто је Ајше умрла 1605, док је Фахрије по историји умрла 1656. године. У серији је према томе, највероватније дошло до замене Ајшине судбине са судбином једне од најмлађих ћерки Мурата III.[13]
Породично стаблоУреди
| 6. Сулејман Величанствени | ||||||||||||||||
| 4. Селим II | ||||||||||||||||
| 7. Хасеки Хурем Султанија | ||||||||||||||||
| 2. Мурат III | ||||||||||||||||
| 5. Султанија Нурбану | ||||||||||||||||
| 1. Султанија Ајше | ||||||||||||||||
| 3. Султанија Сафије | ||||||||||||||||
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Peirce 1993, стр. 95.
- ^ а б Uluçay 2011, стр. 74.
- ^ James P. Krokar, "Maps in the Service of an Anti-Ottoman Crusade", Imago Mundi 60:1:23-38 (2008) JSTOR 40234115 p. 29
- ^ Ostapchuk, стр. 92
- ^ Peirce 1993, стр. 123.
- ^ Çeliktemel 2012, стр. 72.
- ^ Tezcan, Baki (новембар 2001). Searching for Osman: A reassessment of the deposition of the Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). стр. 328 n. 18.
- ^ а б Uluçay 2011, стр. 75.
- ^ Fetvacı, Emine (2013). Picturing History at the Ottoman Court. Indiana University Press. стр. 36. ISBN 978-0-253-00678-3.
- ^ Narodna biblioteka "Sv. sv. Kiril i Metodiĭ. Orientalski otdel, International Centre for Minority Studies and Intercultural Relations, Research Centre for Islamic History, Art, and Culture (2003). Inventory of Ottoman Turkish documents about Waqf preserved in the Oriental Department at the St. St. Cyril and Methodius National Library: Registers. Narodna biblioteka "Sv. sv. Kiril i Metodiĭ. стр. 215.
- ^ Peirce 1993, стр. 202.
- ^ „Hümaşah Sultan kimdir?”. hurriyet. 11. март 2016. Приступљено 28. април 2021.
- ^ Öztuna, Yılmaz. Osmanlı devleti tarihi Архивирано 2017-08-01 на сајту Wayback Machine. — Faisal Finans Kurumu, 1986.
ЛитератураУреди
- Tezcan, Baki (новембар 2001). Searching for Osman: A reassessment of the deposition of the Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). стр. 328 n. 18.
