Султанија Ајше (ћерка Мурата III)

Султанија Ајше (тур. Ayşe Sultan; 1565, Маниса15. мај 1605, Истанбул) била је султанија Османског царства и најстарија ћерка султана Мурата III и султаније Сафије. Њен брат био је султан Мехмед III.[1][2]

Султанија Ајше
Датум рођења1565.
Место рођењаМаниса
Османско царство
Датум смрти15. мај 1605.(1605-05-15) (39/40 год.)
Место смртиИстанбул
Османско царство
ГробАја Софија
ДинастијаОсманска династија
ОтацСултан Мурат III
МајкаСултанија Сафије
СупружникИбрахим-паша Дамад
(1586—1601)
Јемишки Хасан-паша
(1602—1603)
Гузелџе Махмуд-паша
(1604—1605)
Потомство2
султанија Османског царства

БиографијаУреди

Ајше је била ћерка Мурата III и његове омиљене жене, Сафије. Иако је Мурат III имао преко стотину деце, са Сафије је имао још два сина и једну ћерку, тако да Ајше укупно има троје рођених браће и сестара. Најстарији од њих био је Мехмед III, који је касније постао и султан, а затим принц Махмуд и султанија Фатма. Могуће је да је Ајше имала још једног рођеног брата, принца Јахју.[3][4]

Била је удата за Ибрахим-пашу Дамада, који је у периоду 15991601. обављао функцију великог везира. Познато је да је с њим имала једног сина и једну ћерку, али њихова имена нигде нису записана.[5][2] Након Ибрахим-пашине смрти 1601. године, удала се за управника провинције у Египту, Јемишки Хасан-пашу. И он је као супруг најстарије султанове сестре, постао нови велики везир.

Мехмед III је наредне године наредио да Хасан-паша буде погубљен. Ајше је послала писмо својој мајци, султанији Сафије, и брату, у коме је тражила опрост за свог супруга. На то јој је Мехмед III одговорио да ће га и она пратити у смрти, ако буде наставила да инсистира.[6] Хасан-паша је погубљен 18. октобра 1603. Ајше се 1604. удала за Гузелџе Махмуд-пашу.[7][8]

Ајше је важила за веома образовану султанију. Познато је да је поседовала превод књиге „Уздизање благодатних звезда и извора суверености” (тур. Matali' us-sa'ade ve menabi' us-siyade).[9]

Умрла је 15. мај 1605. и сахрањена је у маузолеју свог брата, султана Мехмеда III, у Аја Софији.[8]

Хуманитарни радУреди

Ајше је била добро позната по свом хуманитарном раду. У свом тестаменту, тражила је да се њено богатство подели сиромашнима, гладнима и болеснима. Један део новца наменила је и светим градовима, Меки, Медини и Јерусалиму.[10][11]

У популарној културиУреди

Лик султаније Хумашах, који у популарној ТВ серији Величанствени век: Косем тумачи Вилдан Атасевер, већим делом је заснован на историјском лику султаније Ајше.[12] У серији, Хумашах је, као и Ајше, најстарија Сафијина ћерка, супруга управника провинције у Египту, Јемишки Хасан-паше, и такође је представљена као веома образована и начитана жена. С друге стране, осим имена, разликују се и по години смрти, пошто је Ајше умрла 1605, док је Хумашах приказана на самом крају последње епизоде прве сезоне, како се 1623. вратила и Египат и тамо живела бар још неколико година. У серији је према томе, највероватније дошло до замене Ајшине судбине са судбином млађе ћерке Мурата III, која је у серији страдала 1605, док је према историјским чињеницама живела бар до 1641.[13]

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Сулејман Величанствени
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Селим II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Хасеки Хурем Султанија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Мурат III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Султанија Нурбану
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Султанија Ајше
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Султанија Сафије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Peirce 1993, стр. 95.
  2. ^ а б Uluçay 2011, стр. 74.
  3. ^ James P. Krokar, "Maps in the Service of an Anti-Ottoman Crusade", Imago Mundi 60:1:23-38 (2008) JSTOR 40234115 p.29
  4. ^ Ostapchuk, p. 92
  5. ^ Peirce 1993, стр. 123.
  6. ^ Çeliktemel 2012, стр. 72.
  7. ^ Tezcan, Baki (новембар 2001). Searching for Osman: A reassessment of the deposition of the Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). стр. 328 n. 18. 
  8. ^ а б Uluçay 2011, стр. 75.
  9. ^ Fetvacı, Emine (2013). Picturing History at the Ottoman Court. Indiana University Press. стр. 36. ISBN 978-0-253-00678-3. 
  10. ^ Narodna biblioteka "Sv. sv. Kiril i Metodiĭ. Orientalski otdel, International Centre for Minority Studies and Intercultural Relations, Research Centre for Islamic History, Art, and Culture (2003). Inventory of Ottoman Turkish documents about Waqf preserved in the Oriental Department at the St. St. Cyril and Methodius National Library: Registers. Narodna biblioteka "Sv. sv. Kiril i Metodiĭ. стр. 215. 
  11. ^ Peirce 1993, стр. 202.
  12. ^ „Hümaşah Sultan kimdir?”. hurriyet. 11. март 2016. Приступљено 28. април 2021. 
  13. ^ Öztuna, Yılmaz. Osmanlı devleti tarihi Архивирано 2017-08-01 на сајту Wayback Machine. — Faisal Finans Kurumu, 1986.