Султанија Сафије

Султанија Сафије (тур. Safiye Sultan) била је султанија Османског царства и супруга султана Мурата III. Рођена је у албанској хришћанској породици.

Султанија Сафије
Портрет султаније Сафије
Лични подаци
Датум рођења	1550
Место рођења	Aлбанија,
Датум смрти	1619 (старост 68–69)
Место смрти	Истанбул, Османско царство
Гроб	Аја Софија
Породица
Супружник	Мурат III
Потомство	султанија Хумашах Мехмед III султанија Ајше шехзаде Махмут султанија Фатма султанија Михримах
султанија Османског царства
Претходник	Нурбану
Наследник	Хандан
Мајка султанија 1595-1603
Haseki sultanija 1574-1595

Конкубина и хасеки султанија

Према венецијанским изворима, Сафије је била албанског порекла, рођена у висоравни Дукађин, и потиче из племена Рези.

У доби од 13 година (1563. година) представљена је као робиња принцу Мурату од стране његове сестре од стрица, султаније Хумашах, у чијој је служби била годину дана. Добивши име Сафије, постала је конкубина принца Мурада.

До смрти Сулејмана Величанственог, Мурату је родила најпре кћи, а потом и сина. Током времена проведеног у Маниси за време султана Селима II, принцу Мурату је родила још три сина и две кћери. Селим II је умро 1574. године и Мурат је постао нови султан почетком 1575. године. Сафије и њена деца су одмах отпутовала у престоницу да се настане у Топкапи-палати. Када је стигла у Истанбул, Сафије је одмах добила титулу Хасеки-султаније и плату од 800 аспера дневно. Међутим, њен нови живот у Истанбулу је такође значио да ће Нурбану, коју Мурат дубоко воли и поштује, бити део њиховог приватног живота. Наравно, Нурбану је, као Валиде-султанија и управитељка харема, владала целом палатом, а Сафије је живела као Хасеки-султанија под сенком своје свекрве. Првих неколико година, чак и ако је било тензија у харему, није било отвореног рата између две жене. Међутим, Сафије је настојала да стекне политичку моћ, што је за мајку принчева престолонаследника био потпуно логичан потез. Међутим, Нурбану-султанија је на сваком кораку нарушавала тежње Сафије султаније у политичком животу, и њене покушаје да утиче на султана Мурата. У једном тренутку, речено је да је Сафије запретила Нурбану превлашћу у харему, и њеном контролом над Мурадом, а преко њега над његовом империјом.

Сафије је била једина Муратова конкубина пре његовог приступања, и он је наставио да има моногамну везу са њом првих седам година свог султаната. Забележено је да су султанији Сафије умрла три сина у Топкапију као и да је имала неколико побачаја; неки верују да је Нурбану нашла начин да изазове побачаје код Сафије. Након смрти њеног сина Махмуда 1581. године, Нурбану је саветовала Мурата да узме друге конкубине за добробит династије, којој је остао само један преживели наследник, Мурадов и Сафијин син Мехмед. Конфликт је ескалирао када је Синан-паша изјавио да заправо моћ лежи у рукама Сафије-султаније, што је разљутило Нурбану-султанију. Почетком 1582. године, Нурбану је оптужила Сафије да користи вештице, гатаре, хоџе и чаробњаке да учини султана Мурата импотентним и спречи га да узме нове конкубине, већ да буде само њен. То је резултирало затварањем, прогонством, мучењем и погубљењем свих Сафијиних блиских пријатеља и слугу. Такође, увређен својом мушкошћу, Мурат који је имао тенденцију да верује у вештичарење, астрологију, поверовавши у гласине протерао Сафије у Стару палату. По одласку, Сафије је напустила палату са своје три млађе кћери. Речено је да, када је принц Мехмет напуштао Истанбул за Манису средином 1582. године, на испраћају су били Валиде султанија, султан и сестра, али није била његова мајка, која је већ неко време протерана. Муратова сестра Исмихан му је поклонила у септембру 1583. године две прелепе конкубине, које је он прихватио. Султанија Исмихан је била љути противник Сафије султаније након своје мајке, јер је Сафије наручила убиство Мехмед-паше Соколовића 1579. године, којег је Сафије видела као највећу политичку претњу њеном успону. Верује се да је можда у томе учествовала и султанија Ајше Хумашах, да би њен супруг Шемси-бег постао Велики везир.

Постоји веровање да је Сафије наредила да се султанија Нурбану задави у кади 1583. године, међутим, многи историчари верују да је то неистина. Током 1584. године, Сафије се вратила у Топкапи.

Након Нурбанине смрти, Сафије се вратила у Топкапи-палату 1584. године. Постоји могућност да су се Сафије и Мурат помирили када је исте године њихов син, Мехмет, добио своје прво дете - кћи. Мурат је поново разговарао о свим стварима са Сафије и дозволио јој је да добије власт. Била је утицајна и моћна као Хасеки. Међутим, мало је вероватно да је Сафије икада постала Мурадова жена, иако је отомански историчар Мустафа Али назива таквом, њему противрече извештаји венецијанског и енглеског амбасадора. Постоји мишљење да су непријатељи његове мајке одвратили Мурата да се ожени са Сафије, јер су веровали да у овом случају султан неће дуго живети, као што је био случај са његовим оцем.

Венецијански извештаји наводе да је након првобитне горчине, Сафије задржала своје достојанство и није показала љубомору према Муратовим конкубинама. Сафије је до тада можда била разочарана Муратом и била је заинтересована само за освајање власти. Чак му је и касније сама прибављала наложнице. Султан ју је наставио ценити и консултовати о политичким питањима, посебно после Нурбанине смрти. Током Муратових последњих година, Сафије је поново постала његов једини пратилац.

Као што је Ђовани Моро известио 1590. године са ауторитетом који {Сафије} ужива као мајка принца, она повремено интервенише у државним пословима, иако је у томе веома поштована, и слуша је Његово Величанство које је сматра разумном и мудром. Током овог периода, Сафије је такође изградила сопствени систем оданих паша и почела да се урања у сваки кутак политике. Уз подршку главног евнуха, Газанфер-аге, све је лакше и лакше утицала на Муратове одлуке и добијала више моћи што је неким великим везирима чинило веома непријатно. Џанфеда-хатун јој је била десна рука у харему. Наравно, њен присталица је био Коџа Синан-паша , који је био велики везир у три мандата за време Муратове владавине. Уз то, гледала је да осигура лојалност њених највернијих паша удајом њених кћери за утицајне паше; њени зетови су били Ибрахим-паша, Ферхат-паша и Халил-паша, који су заузималои највише позиције у држави за време Муратове владавине.

Сафије је наставила своју про-Венецијанску политику. Иако је на много начина могла да утиче на султана, није увек успевала да уобличи догађаје по свом укусу. Тако је, на пример, 1593. године покушала да убеди Мурата у корист енглеског амбасадора којег је фаворизовала. Међутим Мурад, једва слушајући, одбио је Сафијину понуду. Дакле, иако су њена моћ и утицај расли током Муратове владавине, султан јој је поставио и границе.

Валиде султанија

Са смрћу Мурата III 1595. године, Сафије је постала Валиде султанија под њеним сином Мехметом III и Сафије је постала једна од најмоћнијих мајки султанија у историји Османског царства. Све до смрти Мехмеда III 1603. године, политику земље је одређивала Сафије заједно са Газанфер-aгом.

Пошто је постала мајка султанија, Сафије је добила огромну моћ и велики приход: у другој половини владавине Мехмеда III, Сафије је примала 3.000 акчи дневно. Сафије је имала још већи утицај на свог сина него на султана Мурата, али не и потпуни; када је султан 1595. осудио на смрт великог везира Ферхат-пашу, који је био ожењен његовом сестром Хумашах, Сафије је молила сина да одустане од замисли да погуби Ферхат-пашу и поштеди га, међутим, султан није хтео да слуша мајку. Када је Мехмед III кренуо у поход на Угарску 1596. године, дао је својој мајци право да управља ризницом и државом. Касније, Сафије је убедила свог сина да постави њеног зета Ибрахим-пашу, супруга њене ћерке Ајше на место великог везира . Именовање Ибрахим-паше на главно место царства није било сасвим успешно: секретар британског амбасадора је написао да је једном из палате Сафије видела неколико чамаца на Босфору како одлазе. Валиде султанија је послала слугу да сазна шта се дешава, и речено јој је да везир протерује проститутке. Незадовољна Сафије је укорила свог зета и обавестила га да га је њен син оставио да управља градом, а не да истребљује жене.

Последњих неколико година Мехметове владавине, речено је да је султан био доста гојаѕан и да је водио неуредан живот. Султанија Сафије је у том тренутку водила државу са својим зетовима, Ибрахим-пашом и Халил-пашом.

Сафије је играла значајну улогу у погубљењу њеног унука Махмуда 1603. године: управо је Сафије пресрела поруку упућену Махмудовој мајци, Халиме султанији, од видовњакиње која је предвидела да ће Мехмед III умрети у року од шест месеци и да ће га наследити његов најстарији син . Према белешкама енглеског амбасадора, Махмуд је био узнемирен што је „његов отац под влашћу старе султаније, његове баке, а држава се урушава, пошто она не поштује ништа више од сопствене жеље да добије новац“. Султан је почео да сумња у свог сина и веровао је да спрема заверу и био је љубоморан на популарност младог принца и наредио је да се Махмуд задави.

Прогонство

У децембру 1603. године Мехмед III је умро и његов син Ахмед I постао је султан . Једна од његових првих одлука, по наговору његове мајке султаније Хандан, била је да лиши Сафије власти: прогнана је у Стари двор 9. јануара 1604. године. Речено је да је Сафије плакала на сав глас напуштајући Топкапи-палату и да је наредила својим сулгама да поломе све прозоре у Харему. После овог инцидента, Сафије се замерила свом унуку. Након смрти њене кћери Ајше-султаније, њу су углавном посећивале њене кћери Хумашах-султанија и Фатма-султанија, које су учествовале у разним интригама по наговору султаније Сафије, користећи наклоност и поштовање свог братанића Ахмета.

Након смрти Ахмеда I 1617. године, на престолу је био његов брат Мустафа I, чија је мајка Халиме-султанија почела да прима 3.000 акче дневно као Сафије. Године 1618. Мустафа је смењен са престола; а Халиме је послата у Стари двор, где је добијала само 2.000 акче. У првим месецима Халиминог боравка у Старом двору, Сафије је још била жива и помиње се у документима о исплати плата у новембру 1618; Сафије, као најстарија валиде, добијала је 3.000 акчи дневно. Сафије је умрла током 1619. године. Сафије је сахрањена у џамији Аја Софија, поред султана Мурата III.

Потомство

Сви венецијански амбасадори су извештавали да је султан Мурат осамнаест година (1564 — 1582) имао моногамну везу само са султанијом Сафије. Сафије је Мурат родила шесторо деце; два сина и четири кћери.

Синови

• Мехмед III (1566 — 1603)
• Принц Махмут (1568-1581)

Ћерке

Увек су се као Сафијине кћери у изворима венецијанских амбасадора помињале супруга Ибрахим-паше (Ајше) и супруга Халил-паше (Фатма). Међутим, познато је да је Мурат имао и најстарију кћерку, коју је имао са Сафије (Хумашах), као и кћерку која је рођена у каснијим 1570-им (Михримах).