Султанија Фатма (ћерка Селима II)
Султанија Фатма (тур. Fatma Sultan) била је најмлађа ћерка османског султанa Селима II.
| Султанија Фатма | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1559[1] |
| Место рођења | Конија, Османско царство |
| Датум смрти | 24. јун 1590. (30/31 год.) |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | Синан-бег |
| Родитељи | Селим II |
| Династија | Османска династија |
Живот и смрт уреди
Фатма је била Селимова ћерка и последње дете рођено пре Селимовог ступања на престо. Рођена је у Конији 1559. године. Њена мајка је била непозната конкубина. Ипак, Фатма је била блиска са султанијом Нурбану и њеном децом. Остала је упамћена као омиљена сестра султана Мурата.
У мају 1575. године [2] удала се за Канијели Сијавуш-пашу (умро 1602), намесника Румелије и на крају великог везира (1582–1584, 1586–1589, 1592–1593). Стефан Герлах , први помоћник амбасадора Светог римског царства је био у Истанбулу од 1573. до 1578. године, и забележио је реч да је Сијавуш првобитно био роб кога је Фатмин отац Селим купио као дечака за 500 дуката и почео да га сматра као своје дете. У вољи султана Селима је било да се овај брак уговори, који је непосредно пре његове смрти склопио[3].
Фатмин мираз износио је око 5000 дуката[4]. Брак је био срећан, о чему говори и чињеница да је молила свог брата Мурата III да поштеди живот Сијавуш-паши када је овај у неком тренутку пао у немилост султана. Сијавуш-пашин лекар, Мојсије Бенвенисте, често је био на вечери са паром[5].
Потомство уреди
Султанија Фатма је имала четири сина и кћерку. Три сина су јој умрла у раном детињству. Само ју је један син надживео:
- Синан-бег (1575 — април 1599); умро од болести. Сахрањен поред свог оца.
Смрт уреди
Фатма султанија је умрла 24. јуна 1590. године у Истанбулу на порођају од последица превременог рођења њене ћерке[6]. Сахрањена је у маузолеју свог оца султана Селима II у џамији Аја Софија.
Када је умрла, обезбедила је њеној мајци која је живела у Старој палати примања од 60 акчи дневно.
Референце уреди
- ^ Peirce 1993, стр. 92.
- ^ Alderson 1956, Table XXXI.
- ^ And 1994, стр. 166.
- ^ Uluçay 1992, стр. 71.
- ^ Pedani, Maria Pia (2000). Tucica, Volume 32: Safiye's Household and Venetian Diplomacy. стр. 30.
- ^ Selânik Mustafa Efendi (1864). „Tarih-i Selâniki”. Internet Archive. стр. 265. Приступљено 2021-05-11.