Султанија Хумашах (ћерка Мурата III)

ћерка Мурата III и Сафије-султаније

Хумашах-султанија (тур. Hümaşah Sultan; 1565, Маниса) је била најстарија ћерка Мурата III и Сафије-султаније.

Хумашах султанија
Лични подаци
Датум рођења1565
Место рођењаМаниса, Османско царство
Датум смртиоко 1649 (старост 83–84)
ГробАја Софија
Породица
Супружник
  • Нишар Мехмед-паша (в. 1582 —  с. 1586)
  • Мехмед-паша (в. 1590)
  • Сердар Ферхат-паша (в. 1595 —  с. 1595)
  • непознато(в. 1596)
  • Нишар Хасан-паша (в. 1605 —  с. 1623)
РодитељиМурат III
султанија Сафије
султанија Османског царства

Рођење и први брак

уреди

Султанија Хумашах је највероватније прворођено дете Мурата III и султаније Сафије. Она је добила име по очевој сестри од стрица, Хумашах, која је подарила Сафије Мурату 1563. године. Историчар Алдерсон је назива Хума и уочава да је била узастопно удата за Лала Кара Мустафа-пашу (умро 1580)[1], и Нишара Мехмед-пашу (умро 1586)[1]. Како је познато да је Лала Кара Мустафа-паша био ожењен султанијом Хумашах, сестром од стрица Мурата III, јасно је да је Алдерсон погрешио са навођењем првог брака истоименој султанији. У другу руку, историчар Неџет Сакаоглу је назива Хумашах, потврђује брак са Нишар Мехмед-пашом и закључује да је ова султанија рођена доста рано — чак док је њен отац био принц. Како је у то време Мурат имао само једну конкубину, Сафије-хатун, Сакаоглу закључује да је Хумашах морала бити Сафијина кћерка[2].
Додатно, венецијански амбасадор је известио да је султанија Нурбану хтела да уда своју другу унуку за Капичибаши Махмуд-бега (из историјских извора је познато ја је у питању султанија Ајше),[3] на тај начин алудирајући да је Мурат имао кћи која је била старија од Ајше.

Живот током владавине Мурата III

уреди

Први брак се догодио 1582. године током сунећења њеног брата Мехмета под наговором њене баке Нурбану. Нурбану је највероватније хтела да одвоји Хумашах од Топкапија због лошег односа који су имале због клеветања и протеривања њене мајке Сафије. Удата је за Нишар-пашу (тур. Nişar Mehmed Paşa), који је преминуо 1586. године.

Навод венецијанског амбасадора од 16. августа 1590. године наводи:[4]:

  Уговорени су бракови две кћери султана - прва је лепа и удаће се за намесника Грчке; друга је погрбљена, али није чудовиште, и она ће се удати за Сијавуш-пашу.

Како је Муратова кћи Ајше била већ удата у време овог навода, једна од ове две султаније је морала бити Хумашах. Уз то, наводи других амбасадора из 1590 године говоре да је намесник Грчке, звани Мехмед-паша, близак човек султана и један од његових миљеника на двору[5]. Мехмед-паша је умро у јуну 1593. године. Такође, навод из 1601 наводи да је Сијавуш-паша одбио да се ожени султановом кћери, након смрти своје прве супруге - султанове сестре, што говори да су заруке између Сијавуш-паше и поменуте султаније поништене[6]. Одбијена султанија би могла бити Фатма, која ће се удати тек 1593. године.

Други навод од 19. априла 1591. године каже[7]:

   1591. године, богата Хумашах Ајше, кћи Михримах и Рустема, предложила је да плати трошкове десет хиљада галија за пола године, ако њен зет Џигалазаде Синан-паша постане Капудан-паша. Истовремено, сестра принца Мехмеда је покушала да прикупи на исти начин ту функцију за сестриног мужа Мехмед-пашу.

Може се закључити да је брак који је уговорен са намесником Грчке Мехмед-пашом остварен, и да је султанија која је сестра принца Мехмеда, била удата 1590. године за Мехмед-пашу. Врло је могуће да је реч о самој Хумашах.

Постоји неколико старијих извора који наводе да је Велики везир Сердар Ферхат-паша био ожењен кћерком султана;[8] док други наводе да је то била кћи султаније Сафије.[9] Како су Сафијине кћери Ајше и Фатма већ биле удате, мора да је реч о Хумашах. Познато је и да је Сердар Ферхад-паша био један од најоданијих присталица Сафије поред Ибрахим-паше и Халил-паше, што је вероватно ојачао брак са њеном ћерком. Након што је изгубио наклоност Мехмеда III, Ферхад-паша се надао да ће уз Сафијину помоћ постићи опрост султана, али су на крају Ферхатови ривали кроз разне интриге сазнали где се крије, и он је погубљен.

Хумашах се никада није помињала током владавине њеног брата Мехмеда. Могуће је да се након погубљења мужа преудала и да је живела подаље од престонице и двора, па ни амбасадори нису ништа могли да забележе о њој.

Седамнаести век

уреди

Хумашах је поменута неколико пута током седамнаестог века; најпре 28. фебруара 1606. године, када је Ахмед I на захтев своје тетке Хумашах наредио редовне исплате еминентних начелника града и одговарајуће додатаке из царске кухиње[10]. Такође, Хумашах се помиње у документима из архиве палате из 1617, када је султан Ахмед послао двоје кетуда које му је дала његова тетка Хумашах да зароби санџак-бега провинције Нигде, чија даља судбина остаје непозната[11].

У харемским регистрима, султанија Хумашах се помиње као удовица Накаш Хасан-паше[12]. Званични извори и савремени историчари наводе да је Накаш Хасан-паша био ожењен другом кћери султана Мурата, која се звала Рукије, међутим харемски записи доказују другачије. Речено је да је Накаш Хасан-паша оженио султанију, кћи Мурата III, у јануару/фебруару 1605. године. Име султаније Хумашах је било на листи дарова дубровачких поликсара током 1642. и 1648. године, где је такође поменута као супруга покојног Накаш Хасан-паше[13].

У популарној култури

уреди

У серији Величанствени век: Косем њен лик је приказала глумица Вилдана Аташевер. Приказано је да је она била удата за Јеменли Хасан-пашу и Зулфикар-пашу, али то су непотврђене и највероватније неистините историјске чињенице. Оно што јесте истинито јесте њено само постојање као најстарије ћерке Султаније Сафије.

Референце

уреди
  1. ^ а б Alderson 1956, table XXXII.
  2. ^ Sakaoğlu 2015, стр. 697.
  3. ^ Anne Walthall, ур. (2008). Servants of the dynasty: palace women in world history. 7 of The California world history library (illustrated изд.). University of California Press. стр. 93. JSTOR 10.1525/j.ctt1ppzvr. „The queen mother arranged the marriages not only of her own daughters but also of the daughters of her son and his concubines. Thus the Venetian ambassador reported in 1583 that Nurbanu planned to marry her son Murad III's second daughter to the head of the palace guards. 
  4. ^ Pedani, M.P. (2000). Safiye's Household and Venetian Diplomacy. Turcica, 32, p. 29.
  5. ^ Bernardo, Lorenzo (1590). Relazioni di ambasciatori veneti al Senato, p. 343.
  6. ^ Cappello, Girolamo (1600). Relazioni di ambasciatori veneti al Senato, p. 416.
  7. ^ Pedani, M.P. (2000). Safiye's Household and Venetian Diplomacy. Turcica, 32, p. 29.
  8. ^ Behr, C. von (1870). „Genealogie der in Europa regierenden Fürstenhäuser: nebst der Reihenfolge sämmtlicher Päpste und einem Anhange umfassend die Häuser Capet, Habsburg, Romanow und eine Übersicht der Kaiser und Könige von Italien und Deutschland” (на језику: немачки). Leipzig: Tauchnitz. стр. 160. 
  9. ^ Elli Kohen (2007). History of the Turkish Jews and Sephardim: memories of a past golden age. University Press of America. стр. 172. ISBN 978-0-7618-3600-1. 
  10. ^ İstanbul Bostancı Ocağı. Osmanlı Devletinin Saray Teşkilatı. Uzunçarşılı, İbrahim, p. 165.
  11. ^ Yusuf Sarinay (2000). „82 Numaralı Mühimme Defteri'nin (H.1026-1027/1617-1618) Transkripsiyonu ve Değerlendirilmesi” (на језику: турски). İstanbul: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. стр. 7. 
  12. ^ Dumas 2013, стр. 480.
  13. ^ Miović 2018, стр. 168.

Извори

уреди