Султанија Шехсувар
Султанија Шехсувар (османски турски: شهسوار سلطان; рођена око 1682 - 27. април 1756; чије име значи „неустрашиви херој“[1]) била је супруга османског султана Мустафе II (р. 1664–1703) и Валиде султанија њиховом сину Осману III (1699–1757).[2][3]
Шехсувар султанија | |
|---|---|
| Датум рођења | око 1682. |
| Датум смрти | 27. април 1756. |
| Место смрти | Истанбул Османско царство |
| Супружник | Мустафа II |
Живот уреди
Шехсувар је рођена 1682 у Србији.[4] Постала је конкубина султана Мустафе. Шехсувар и Мустафа имали су једног сина Османа III, рођеног 2. јануара 1699. године у Једренској палати.[5]
Када је Мустафа свргнут са трона, његов брат Ахмед III успео се као нови султан (био на власти 1703–1730), а Шехсувар је послата у Стару палату у Истанбулу.[6] С друге стране, њен син, шехзаде Осман, пребачен је у палату Топкапи у Истанбулу, заједно са целим судом.[7]
Султан Махмуд I, Мустафин први син и старији полубрат Османа, успео се као султан након оркестриране побуне Патроне Халила.[8] Махмуда је потом наследио његов полубрат Осман, па је тако Шехсувар постала нова Валиде султанија.[2][9]
Валиде султаније су се до палате Топкапи обично превозиле кочијама. Међутим, Шехсувар је у палату дошла са носилима. Султан, који није видео мајку много година, наредио је да се церемонија опасавања мачева одржи неколико дана након доласка мајке у палату.[10]
1755. године, Шехсувар је наговорила свог сина да не погуби великог везира Хекимоглу Али-пашу, који је био затворен у Киз Кулеси. Ово се показало као пример благотворног утицаја.[11]
Смрт уреди
Шехсувар султанија умрла је 27. априла 1756. године у палати Топкапи, а сахрањена је у одвојеном маузолеју смештеном у џамији Нуруосманије, Истанбул.[6][2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Argıt, Betül İpşirli (2020). Life after the harem : female palace slaves, patronage and the imperial Ottoman court. Cambridge, United Kingdom. ISBN 978-1-108-77031-6. OCLC 1138996523.
- ^ а б в Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları : vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler (1. baskı изд.). Beyoğlu, İstanbul: Oğlak Yayıncılık. ISBN 975-329-623-1. OCLC 316234394.
- ^ Işık, Hasan (2017), Türkiye’de yerel tarihçilik ve Mustafa Çağatay Uluçay, Ankara:Pegem Akademi Yayıncılık, стр. 309—323, ISBN 978-605-318-737-0, Приступљено 2021-06-28
- ^ Osman Gazi'den Sultan Vahidüddin Han'a Osmanlı tarihi, Volume 4. Çamlıca Basım Yayın. p. 422.
- ^ Osmanlı padişahları ve Musevi tebalarına ilişkin kısa tarihçe. 1999. p. 136.
- ^ а б Uluçay, Mustafa Çağatay (2011). Padişahların kadınları ve kızları. Ankara, Ötüken.
- ^ Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları : vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler (1. baskı изд.). Beyoğlu, İstanbul: Oğlak Yayıncılık. ISBN 975-329-623-1. OCLC 316234394.
- ^ Shaw, Stanford J. (1976—1977). History of the Ottoman Empire and modern Turkey. Ezel Kural Shaw, Mazal Holocaust Collection. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-21280-4. OCLC 2346036.
- ^ Freely, John (1998). Istanbul : the imperial city. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-192605-6. OCLC 698472029.
- ^ „VÂLİDE SULTAN - TDV İslâm Ansiklopedisi”. TDV İslam Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2021-06-28.
- ^ Davis, Fanny (1986). The Ottoman lady : a social history from 1718 to 1918. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 0-313-24811-7. OCLC 12217271.