Сума

Сума (лат. summa укупан број, збир; свота новца; износ, множина, број; ^[1]^[2]; сума је расправа или трактат о једном подручју науке- синтеза цјелокупног знања, назив сколастичких приручника из теологије и филозофије, (Састављачи сума зову се сумисти), најзначајнији судови и изреке црквених отаца (међу овима најзначајнији је Тома Аквински и његова дјела Сума теологика (лат. Summa theologica) и Сума контра гентилес (лат. Summa contra gentiles ) ). ^[3] У математици сума је исто што и збир.

Постоје:

ин сума (лат. in summa) у свему, у цјелини, углавном, укратко,
сума кум лауде (лат. summa cum laude) са највећом похвалом, са одличним успјехом (на школским дипломама),
сума сумарум (лат. summa summarum) збир збирова, укупан збир, свега, укупно. ^[2]

РеференцеУреди

^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962.г.
^ ^а ^б Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.

[Берек-1] Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962.г.

[Мљечаница-2] а ^б Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.

[Козара-3] Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.

[1]

[2]

[3]