Сундбиберј (швед. Sundbybergs) град је у Шведској, у источном централном делу државе. Град је у оквиру Стокхолмског округа.[1] Одвојио се од Брома (који је од 1916. општина Стокхолма) 1888. године као пијачни град. Стекао је статус града 1927. године. Сундбиберј, са површином од 8,77 квадратних километара,[2] је најмањи град у Шведској, али и најгушће насељен.[3]

Сундбиберј
швед. Sundbybergs
Sundbybergs torg.jpg
Фонтана у Сундбиберју
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругСтокхолмски округ
Становништво
Становништво
 — 2019.52.414
 — густина5.976,51 ст./km2
Географске карактеристике
Координате17° 35′ СГШ; 59° 13′ ИГД / 17.58° СГШ; 59.22° ИГД / 17.58; 59.22
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина8,77 km2
Сундбиберј на мапи Шведске
Сундбиберј
Сундбиберј
Сундбиберј на мапи Шведске
Веб-сајт
www.sundbyberg.se

ИсторијаУреди

Сундбиберј је дуго сматран градом мале пољопривредне вредности и углавном се користио као место за одмор. Године 1863. скоро цео град купио је Андерс Лофстром, који је тамо почео да гради куће.[4] Године 1870. продато је прво индустријско земљиште и тада је град добио железницу, куће, индустрије и комуналну службу. Лофстром је поклонио граду сву своју земљу за изградњу путева, улица, паркова, школа, цркви.[4] Сундбиберј је постао потпуно самостални индустријски град.

ИндустријаУреди

У Сундбиберју је живело око, отприлике, 50.000 становника, у око 17.000 кућа.[5] Индустријска политика града је да обезбеди посао за сваку кућу, дакле 17.000 радних места. Укупно 12.000 путника свакодневно путује у Сундбиберј или из њега.[5] Град садржи продавнице, што га чини самосталним.

ДемографијаУреди

Развој становништваУреди

Развој становништва у Сундбиберју 1970—2017
Година Популација
1970
28.085
1975
26.995
1980
25.717
1985
28.516
1990
31.308
1995
31.803
2000
33.868
2005
34.016
2010
38.633
2015
46.110
2017
49.424

Извор: Статистика Шведске — Становништво по регионима и години.

Становници страног пореклаУреди

Број становника страног порекла (особе рођене ван Шведске или њихови родитељи), 31. децембра 2017. износио је 20.229, или 40,93% становништва (49.424 — 31. децембра 2017). Број становника страног порекла 31. децембра 2002. износио је 8.531 или 25,24% становништва (33.797 — 31. децембра 2002).[6] Број становника страног порекла 31. децембра 2017. износио је 49.424, од чега је 14.954 људи (30,26%) рођено у страној земљи. У табели испод се налази табела која укључује нордијске земље као и 12 најчешћих земаља из којех су становници страног порекла.[7]

Земља рођења[7]
31. децембар 2017.
1   Шведска 34.470
2 Азија 2.002
3   Европска Унија 1.770
4   Иран 1.394
5 Африка 1.393
6   Еритреја 1.270
7   Финска 1.047
8   Сирија 992
9   Ирак 842
10   Пољска 745
11 Јужна Америка 665
12   Европа изван ЕУ 586
13   Турска 333
14 Северна Америка 286
15   Сомалија 267
16   Тајланд 263
17   Немачка 213
18   Босна и Херцеговина 211
19   Југославија/  СФРЈ
  Србија и Црна Гора
165
20   Норвешка 163
21   Авганистан 138
22   Данска 77
23   Совјетски Савез 51
24 Океанија 39
25   Исланд 38
26 Непозната земља рођења 4

Јавни превозУреди

Сундбиберј користи јавни превоз Стокхолма. Садржи неколико станица метроа, као и једну железничку станицу и доста аутобуских станица. Сундбиберј садржи и неколико главних возних линија. Садржао је 1925—1959. трамваје. Лаки шински систем вратио у Сундбиберј у октобру 2013. године.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Sundbybergs stad”. www.sundbyberg.se (на језику: шведски). Приступљено 4. 6. 2020. 
  2. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 9. 8. 2016. Приступљено 4. 6. 2020. 
  3. ^ „Folkmängd i riket, län och kommuner 31 december 2019 och befolkningsförändringar 1 oktober–31 december 2019. Totalt”. Statistiska Centralbyrån (на језику: шведски). Приступљено 4. 6. 2020. 
  4. ^ а б „Historia”. www.sundbyberg.se (на језику: шведски). Приступљено 4. 6. 2020. 
  5. ^ а б „Wayback Machine”. web.archive.org. 9. 8. 2016. Приступљено 4. 6. 2020. 
  6. ^ Antal personer efter region, utländsk/svensk bakgrund och år (Read 4 januari 2019)
  7. ^ а б Statistiska centralbyrån: Utrikes födda efter län, kommun och födelseland 31 december 2017 (XLS-fil) Läst 4 januari 2019
  8. ^ „Tvärbanan till Kista och Helenelund - Sll”. www.sll.se. Приступљено 19. 4. 2018. 

Спољашње везеУреди

Даље читањеУреди

  • Sundbyberg Den nya Förstaden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg under Köpingtiden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg den 113:e Staden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg i Gamla Bilder, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg bygger en Kyrka, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg - om hus och miljöer, Eva Söderlind