Суторман
Суторман је планина у Црној Гори у општини Бар. Наставља се на Румију, од које је одвојен превојем Суторман. Највиши врхови планине су Широка Страница (1185) и Врсутa (1183 m). Дијелови Сутормана су обрасли четинарском шумом. Павле Ровински је записао да се на превоју између Црмнице и Бара налазила црква Светог Романа. Нико не зна када је порушена, а неколико пута је народ обнављао зидове. Турци су их редовно рушили, да Црногорци иза њих не би могли постављати засједе. Онда су чобани почели да је граде од сувомеђе.[1] Назив ове цркве и планине су у вези, па је планина можда добила име по овом светитељу, чија је црква ту некада постојала (идентично је и са именима Суторина од Св. Ирина, Сутоморе од Св. Марија, Сутвара од Св. Варвара...). Ровински наводи податак и да су шуму са јужне стране Сутормана Турци посјекли, да би спријечили засједе [2], као и да је на Суторману у његово вријеме било шакала.[3]
| Суторман | |
|---|---|
 Суторман изнад села Зупци | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Широка Страница |
| Ндм. висина | 1.185 m |
| Координате | 42° 09′ 11″ С; 19° 06′ 47″ И / 42.153° С; 19.113° И Координате: 42° 09′ 11″ С; 19° 06′ 47″ И / 42.153° С; 19.113° И |
| Географија | |
  Суторман | |
| Државе |  Црна Гора |
РеференцеУреди
- ^ Ровински 1998, стр. 280.
- ^ Ровински 1998, стр. 422.
- ^ Ровински 1998, стр. 321.
ЛитератураУреди
- Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том I. ЦИД - Подгорица.
- Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том II. ЦИД - Подгорица.