Отворите главни мени

Сјај и беда куртизана

Сјај и беда куртизана (франц. Splendeurs et misères des courtisanes) роман је који је написао француски писац Оноре де Балзак (франц. Honoré de Balzac) између 1838. и 1847. године. Роман припада Балзаковој Људској комедији; првом делу Студија нарави; тематски Призорима из париског живота.[1]

Сјај и беда куртизана
BalzacSplendorsMiseries02.jpg
Вотрен налази Естер Гопсек
Настанак и садржај
Ориг. насловSplendeurs et misères des courtisanes
АуторОноре де Балзак
ЗемљаФранцуска
Језикфранцуски
Тип медијароман
Серија(л)Студија нарави
Превод
ПреводилацМарко Видојковић
Датум
издавања

1838. до 1847, Француска

Балзаков живот од 1838. до 1847. годинеУреди

Балзак постаје 1838. године роб издавача. Уступио је право на 15 година издавања својих написаних дела и оних које тек треба да напише. Пошто је добио позајмицу од педесет хиљада франака, он сад треба да пише за рачун издавача, јер је овом позајмицом заложио и дела која тек има да напише. Током целе године је написао други део Музеја старина и почетак Сјаја и беде куртизана. Ни идућих година није био ништа плоднији. Зато се ово дело завршило тек 1847. године. Овај роман је писао заједно са деловима трилогије Изгубљене илузије.[2]

О делуУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Лисјен де Рибампре и Вотрен су направили пакт како да Лисјен стигне до успеха у Паризу, ако је сагласан да прати упутства оца Карлоса Херере (Вотрена). Естера и Лисјен четири године воде тајни љубавни живот, где Естера излази само ноћу у шетњу. Због финансијских превара барона де Нисенжана, Лисјен и свештеник Карлос Херера доспевају до затвора. Естера извршава самоубиство у време кад наслеђује огроман новац. Лисјен у затвору извршава самоубиство. Вотрен игра битну улогу у спашавању дама из високог друштва. На крају постаје члан полиције.[4]

ЛиковиУреди

  • Лисјен Шардон де Рибампре, песник и новинар
  • Естера Гопсек (надимак Торпија као куртизана), Лисјенова велика љубав
  • Вотрен, познат и као: Живи леш, шпански свештеник Карлос Херера и Жак Колен
  • Азија (Естерина сужавка) или Жаклина Колен (тетка Жака Колена)
  • Барон де Нисенжан
  • Клотилда, ружна кћер Гранлијеа
  • Биби - Липен, полицијски службеник

Галерија ликоваУреди

Лисјен де РибампреУреди

Лисјен де Рибампре спада у дубоко изучене и веома сложене личности Људске комедије. Неодољиво леп, песничке душе, обдарен лепотом духа, али слаб и малодушан, у њему се стално сукобљавају племените тежње и порочне склоности. Његово осећање морала не може да одоли искушењима чулних уживања. Његова је савест будна, није успавана, али је колебљива, неодлучна, немоћна и он нема снаге да се томе одупре. Његови повремени напори идеализма слабе, он губи полет стваралачке енергије.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ Балзак : живот и рад / Душан З. Милачић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1949 (Београд : Култура). - 322 стр. - (Српска књижевна задруга ; коло 45, књ. 309)
  2. ^ Балзак : живот и рад / Душан З. Милачић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1949 (Београд : Култура). - Стр: 98-140
  3. ^ Балзак : живот и рад / Душан З. Милачић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1949 (Београд : Култура). - Стр: 124
  4. ^ Сјај и беда куртизана. 1, 2 / Оноре де Балзак ; [превео с француског Марко Видојковић]. - Нови Сад : Прогрес, 1965. - 402 стр, 343 стр. - (Изабрана дела / Оноре де Балзак) (Библиотека Светски писци ; коло 1, 2)
  5. ^ Сјај и беда куртизана. 2 / Оноре де Балзак ; [превео с француског Марко Видојковић]. - Нови Сад : Прогрес, 1965. - Стр:335. - (Изабрана дела / Оноре де Балзак) (Библиотека Светски писци ; коло 1, 2)
  6. ^ Балзак : живот и рад / Душан З. Милачић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1949 (Београд : Култура). - Стр: 126-127

ЛитератураУреди

  • Regard, M.. (1961). [Review of Illusions perdues; Splendeurs et Misères des Courtisanes]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 61(4), 611–614.
  • Lecuyer, M.. (1960). [Review of Splendeurs et Misères des Courtisanes]. Modern Language Notes, 75(2), 169–171.
  • Prendergast, C.. (1973). Melodrama and Totality in "Splendeurs et misères des courtisanes". NOVEL: A Forum on Fiction, 6(2), 152–162.
  • Berthier, P.. (2002). [Review of Poetica del romanzo. Prefazioni e altri scritti teorici]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 102(6), 1039–1040.
  • Vachon, S.. (1993). [Review of Balzacian Montage, Configuring "La Comédie humaine"]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 93(5), 746–747.
  • Henry, A.. (1986). [Review of Proustian Optics of Clothes]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 86(4), 785–785.
  • Lund, H. P.. (2006). [Review of I byen med Balzac. Tre essays om Balzac]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 106(2), 452–453.
  • Milner, M.. (1979). [Review of La Comédie humaine, t. V, Etudes de mœurs: Scènes de la vie de province, Scènes de la vie parisienne; Etudes de moeurs: Scènes de la vie parisienne]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 79(4), 681–683.
  • Gilroy, J. P.. (2005). [Review of Balzac: la littérature réfléchie, discours et autoreprésentations]. The French Review, 78(6), 1243–1244.
  • Braybrook, J.. (2009). [Review of La Postérité de la Renaissance]. The Modern Language Review, 104(1), 137–139.
  • Sotirios Paraschas. (2012). [Review of Balzac and Violence: Representing History, Space, Sexuality and Death in ‘La Comédie humaine’]. The Modern Language Review, 107(4), 1257–1258.
  • Vernière, P.. (1948). Balzac et la genèse de "Vautrin". Revue D'histoire Littéraire De La France, 48(1), 53–68.
  • Kan, C.-P.. (2010). LES PACTES ENTRE LA NOBLESSE ET LES BAS-FONDS DANS QUELQUES ROMANS DE BALZAC. Revue D'histoire Littéraire De La France, 110(2), 295–312.