Отворите главни мени

Табановце (мкд. Табановце) је насеље у Северној Македонији, у крајње северном делу државе. Табановце припада општини Куманово.

Табановце
мкд. Табановце
Tabanovce Granice.jpg
Гранични прелаз Табановце према Србији
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКуманово
Становништво
 — (2002)910
Географске карактеристике
Координате42°12′52″ СГШ; 21°42′29″ ИГД / 42.214444° СГШ; 21.708056° ИГД / 42.214444; 21.708056Координате: 42°12′52″ СГШ; 21°42′29″ ИГД / 42.214444° СГШ; 21.708056° ИГД / 42.214444; 21.708056
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина394 м
Табановце на мапи Северне Македоније
Табановце
Табановце
Табановце на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1308
Позивни број031
Регистарска ознакаKU

Табановце има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину становништва у насељу. Такође, насеље познато и по истоименом граничном прелазу ка српском граничном прелазу Прешево.

ГеографијаУреди

Табановце је смештено у крајње северном делу Северне Македоније, на самој граници са Србијом, која се налази 2,5 km северно од насеља. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 9 km северно.

Село Табановце се налази у историјској области Жеглигово, у равничарском крају, на приближно 400 метара надморске висине.

Месна клима је континентална са слабим утицајем Егејског мора (жарка лета).

ИсторијаУреди

У селу је фебруара 1896. године било пописано 75 српских кућа.[1]

У пролеће 1905. године чета српских четника под командом потпоручника Драгомира Протића добија задатак да се са четом војводе Владимира Ковачевића, пробије до Пореча и угрожене чете Мицка Крстића. У Протићев задатак спадао је и пренос великог броја пушака и муниције за наоружавање Пореча. Чета је по силаску са планине Козјак, нападнута од турске војске код села Табановца. После пар сати неравноправне борбе, готово цела чета је уништена а Протић је погинуо. Преосталих неколико четника се предало Турцима, који су их спровели у Куманово. Пред Кумановским ућуматом заробљене четнике сачекала је бесна маса локалних муслимана и линчовала их на лицу места.

Погинули четници код Табановца и у Куманову:[2]

  • Драгомир Протић
  • Драгомир Васиљевић
  • Веселин Веселиновић
  • Сава Јовановић
  • Трајко Ђорђевић
  • Радоња Радуловић
  • Сава Стефановић
  • Давид Пчињанин
  • Стојан Кумановац
  • Трајче Кумановац
  • Никола Јабланичанин

Због борби које су се догодиле претходне године, народ се повукао у своје домове. Светосавска прослава је одржана скромно и само у српској школи, чинодејствовао је кумановски свештеник поп Јован Петровић. Домаћин школске славе био је тада Стојко Севдиновић, а за следећу годину се прихватио нови Митре Бојковић.[3]

СтановништвоУреди

Табановце је према последњем званичном попису из 2002. године имало 910 становника, што је за 2,8% више него на претходном попису из 1994. године.

Крајем 19. века у статистици Васила Канчова[4] („Македония. Етнография и статистика“) из 1900. године Табановце је село од 500 становника хришћанске вероисповести, наводно „Бугара“.[5] Секретар Бугарске егзархије Димитрије Мишев за 1903.[6] годину даје број од 480 „Бугара патријаршиста-србомана“ и даје податак да је у селу постојала српска школа.[7]

Савремени етнички састав:

Националност 1994. год. 2002. год.
Срби 555 (62,7%) 516 (56,7%)
Македонци 148 (16,7%) 205 (23,2%)
Албанци 174 (19,7%) 177 (19,5%)
остали 10 (1,1%) 12 (1,3%)
УКУПНО 885 910

Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  2. ^ К. Пећанац, Четничка акција 1903-1912, Београд 1933, 19-20.
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  4. ^ http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm
  5. ^ Канчов иначе игнорише постојање Срба у области коју он сматра Македонијом, па не чуди што је становништво Табановца окарактерисано као „бугарско“.
  6. ^ Подаци које даје Мишев су за 1903. годину што се види при поређењу са српским изворима. Његово дело је из 1905. па већина аутора прави грешку и податке ставља у ту годину.
  7. ^ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 128-129.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди