Табу
Овај чланак је недовршен. |
Табу је у племенским заједницама и примитивним религијама апсолутна недодирљивост и забрана употребе светих ствари или контакта са њима. У случају прекршаја, следи нека казна за починиоца, али и за заједницу. У неким заједницама табу могу представљати и обичајне норме које се ни по коју цену не смеју прекршити. Инцест је један од најстаријих табуа, односи се на забрану сексуалних контаката међу блиским сродницима.[1]
Етимологија
уредиРеч табу потиче од речи тапу из океанских језика, нарочито из полинезијских језика, са значењем недозвољено или забрањено. Тај корен се јавља и у тонганском и маорском као тапу и у хавајском као капу. Први пут се користи у енглеском језику 1777. године, када је британски истраживач Џејмс Кук посетио Тонгу и приметио да Тонгоанци користе реч табу да означе било шта што је забрањено да се једе или користи.[2] Након вечере на његовом броду, где је био позвао неколико Тонгоанских аристократа, Кук је записао:
Ниједан од њих није сео, нити је јео ни залогај од ичега... Када сам изразио изненађење на то, они су рекли да су све те ствари табу; реч има веома дубоко значење, али, уопштено, значи да је ствар забрањена.[3]
Референце
уреди- ^ Речник социјалног рада.
- ^ Cook & King 1821, стр. 462
- ^ Cook & King 1821, стр. 348
Литература
уреди- Видановић, Иван (2006). Речник социјалног рада. Београд: Удружење стручних радника социјалне заштите Србије. ISBN 86-904183-4-2. COBISS.SR 130623244.
- Cook, James; King, James (1821). A voyage to the Pacific Ocean: undertaken by command of His Majesty, for making discoveries in the Northern Hemisphere : performed under the direction of Captains Cook, Clerke, and Gore : in the years 1776, 1777, 1778, 1779, and 1780 : being a copious, comprehensive, and satisfactory abridgement of the voyage.
Спољашње везе
уредиОвај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.