Табу

Табу је у племенским заједницама и примитивним религијама апсолутна недодирљивост и забрана употребе светих ствари или контакта са њима. У случају прекршаја, следи нека казна за починиоца, али и за заједницу. У неким заједницама табу могу представљати и обичајне норме које се ни по коју цену не смеју прекршити. Инцест је један од најстаријих табуа, односи се на забрану сексуалних контаката међу блиским сродницима.^[1]

Етимологија

Реч табу потиче од речи тапу из океанских језика, нарочито из полинезијских језика, са значењем недозвољено или забрањено. Тај корен се јавља и у тонганском и маорском као тапу и у хавајском као капу. Први пут се користи у енглеском језику 1777. године, када је британски истраживач Џејмс Кук посетио Тонгу и приметио да Тонгоанци користе реч табу да означе било шта што је забрањено да се једе или користи.^[2] Након вечере на његовом броду, где је био позвао неколико Тонгоанских аристократа, Кук је записао:

Ниједан од њих није сео, нити је јео ни залогај од ичега... Када сам изразио изненађење на то, они су рекли да су све те ствари табу; реч има веома дубоко значење, али, уопштено, значи да је ствар забрањена.^[3]