Тазијен култура је праисторијска култура горњег Египта, која траје од 5100. до 4500/4400. године п. н. е.[1] След горњоегипатских прединастичких и протодинастичких култура започиње Тазијеном, једином неолитском културом у Горњем Египту. Претходи јој хијатус који је раздваја од епипалеолитске културе Тарфијен.

Тазијенска култура је добила име по локалитетима у близини села Деир Таса, између Мостагеде и Бадарија, на источној страни Нила – 350 km јужно од Каира. Носиоци ове културе су гајили јечам и пшеницу, које су млели у посебним жрвњевима.

Тазиен је први пут уочен на око 45 гробова и 16 станишних групација код села Деир Таса као и код других спорадичних налаза у Куав-Матмар области. Ископавања је водио Гај Брантон између 1922. и 1925.

Тарифиен уреди

Епипалеолитска култура Тарифиен која претходи Тазиену добила је име по локалитету ел Тариф на западној обали Нила између Накаде и Арманта, где је откривена кремена индустрија и фрагменти једноставних керамичких посуда.

Између Арманта и Тебе на западној обали Нила откривено је око 5 локалитета ове културе. Тарифиен се сматра каснијом северном варијантом епипалеолитског комплекса Схамаркиан који је лоциран у западној пустињи. Тарифиан је датован по свему судећи у прву половину 5. миленијума п. н. е. и аналогна је Карунијан култури (фајум Б) доњег Египта.

Керамика уреди

Керамика је слична Бадарској, карактеристичне су биконичне посуде, дубоке зделе, омање заравњене основе, са зидовима који се сужавају према ободу (каринација), Подела је извршена на:

  • Браон керамику која је прављена ручно, грубе површине. Неколико примерака има премаз од сиве глине.
  • Сиво-црну керамику која је прављена ручно, са заравњеном површином и са благим вертикалним канелурама.

Најчешће форме су зделе, пехари са урезаним линијама испуњеним белом пастом. Пехари су углавном полирани и декорисани споља и унутар обода. Орнаменти су вертикалне линије и низови троуглова који су могли бити шрафирани или цели испуњени белом бојом.

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди