Так Касра, (персијски: ایوان خسرو, романизован: ʼiwan-i-husraw или арапски: طاق كسرى, романизован: ṭāq kisrā, такође преведен као Так-и Кисра, Так-е Кесра (персијски: طاق کسری) Иван-е Касра[1] (персијски: ایوان خسرو), што значи Иван од Хозроја, имена су дата по остацима персијског споменика датираног од прилике у раздобље 3-6.века сасанидске ере, који се понекад назива и Лук Ктесифона.[2] Налази се у близини модерног града Салман Пака, у Ираку. То је једина видљива преостала грађевина древног града Ктесифона. Лук се сматра важним за историју архитектуре,[1] и представља највећи једносмерни свод неојачане (нерамиране) опеке на свету.[3]

Таки Кисра
Таки Кисра на мапи Ирака
Таки Кисра
Приказ на мапи Ирака
Место Ирак
РегијаМесопотамија
Координате33° 32′ 01″ СГШ; 44° 20′ 42″ ИГД / 33.5337° СГШ; 44.3451° ИГД / 33.5337; 44.3451
Историја
Периодстари и средњи век

ИсторијаУреди

Тачно време изградње није познато са сигурношћу. Неки историчари сматрају да је оснивач Шапур I који је владао Персијом од 242 до 272. г.н.е.,[4] а неки други верују да је изградња вероватно започела за време владавине Ануширувана Праведног (Хозроје I)[5] након похода против Византијаца 540. год.[6]Лучна иванска дворана, отворена на фасади, била је висока око 37 метара, дугачка 26 и 50 метара, највећи ручно рађени, слободно стојећи свод, изграђен до модерног доба.[7]

Лук је био део комплекса царских палата. Сала са престолом - вероватно испод или иза лука - била је висока више од 30 м и покривала је површину широку 24 м (80 стопа), дугу 48 м (160 стопа). Врх лука био је дебљине око 1 метар док су зидови у основи дебљине до 7 метара.[6] То је највећи свод икад изграђен на свету. Катенарни лук је изграђен без центрирања.[6] Да би се то омогућило коришћене су бројне технике.[6] Цигле су положене око 18 степени од вертикале што им је омогућило да се током градње делимично подрже задњи зид.[6] Цемент за брзо сушење коришћен као малтер омогућио је да се свеже цигле брзо подупру од оних које су претходно постављене.[6]

Так Касра је данас све што је остало над земљом од града који је током седам векова - од II века пре нове ере до 7. века нове ере - био главни град наследника персијског царства: Парћана и Сасанида. Данашња структура остала је као главна трибина дворане за публику Сасанида који су сачували исто место које су изабрали Парћани и из истог разлога, односно близине Римског царства, чији би се експанзионистички циљеви могли боље зауставити на месту контакта.

Грађевину су заузели Арапи током освајања Персије 637. године.[6] Затим су је неко време користили као џамију све док то подручје постепено није напуштено.[6] Почетком 10. века абасидски калиф ел Муктафи је ископао рушевине палате како би поново користио цигле у изградњи палате Таџ у Багдаду.[8]

Споменик је такође тема песме Хаканија који је посетио рушевине у 12. веку.[1]

Савремени периодУреди

Године 1851. француски уметник Ежен Фландин посетио је и проучавао структуру са Паскалом Костеом[9] који је приметио "Римљани нису имали ништа слично тог типа".[10]

1888. године озбиљна поплава срушила је већи део објекта.[11]

Током 1940. године, Роалд Дахл, је тада пролазећи обуку пилота у РАФ Хабанија код Багдада ,[12] направио фотографију која је освојила награду помоћу Зеис-ове камере Артек Ктесифона у Ираку, коју је потом породица Дахл продала на аукцији како би прикупила средства за Музеј Роалд Дахл и призорски центар.[13] Фотографија је коштала 6.000 фунти. У својој аутобиографији Дечак пише:

Можда не верујете, али кад сам имао осамнаест година освајао сам награде и медаље Краљевског фотографског друштва из Лондона и других места попут Фотографског друштва Холандије. Добио сам и дивну велику бронзану медаљу од Египатског фотографског друштва у Каиру, и још увек имам фотографију која ју је освојила. То је слика једног од такозваних седам светских чуда, лука Чесифона у Ираку. Ово је највећи неподржани лук на земљи и фотографирао сам га док сам 1940. године тренирао за РАФ. Летио сам преко пустиње сам у старом биплану Хавкер Харт и имао сам фотоапарат око врата. Кад сам приметио огромни лук како стоји сам у мору песка, спустио сам једно крило и окачио се уз каишеве и пустио управљачку палицу док сам циљао и кликнуо окидач. Испало је добро.[13]

Споменик је обновила влада Садама Хусејина током 1980-их, када је северно крило које се урушило делимично обновљено. Сви радови, су међутим, заустављени након рата у Персијском заливу 1991. године. Од 2004. до 2008. ирачка влада је сарађивала са пројектом Дијала на Универзитету у Чикагу како би обновили локацију по цени од 100.000 долара.[14] Министарство културе такође је позвало чешку компанију Аверс да обнови локацију. Обнова је завршена 2017. године.[15]

Делимично рушење 7. марта 2019. године додатно је оштетио Так Касру, само две године након што је завршена последња обнова.[16]

Документарни филмУреди

2017. године Пеџман Акбарзадех са седиштем у Холандији снимио је први дугометражни документарни филм о Так Касра: Так Касра: Чудо Архитектуре. Споменик је био у опасности од напада ИСИС-а у периоду 2015-2016; Акбарзадех се бојао да ће ускоро бити уништен, па је због тога осетио хитност снимања свог документарца.[17] Филм истражује историју и архитектуру Так Касре са угледним научницима и археолозима из различитих земаља.[18]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Keall, E. J. "AYVĀN-E KESRĀ". Encyclopaedia Iranica. Retrieved 29 December 2016.
  2. ^ Farrokh, Kaveh. Shadows in the Desert: Ancient Persia at War. Oxford: Osprey, 2007
  3. ^ , Chris, ур. (2008). Taq-I-Kasra (Arch of Ctesiphon). worldheritagesite. 
  4. ^ Schmidt, J.H. „L'expédition de Ctésiphon en 1931-1932”. Persee. Приступљено 9. 9. 2017. 
  5. ^ Because of the vicissitudes of historical transmission, eventually no less than four Sasanian rulers were quoted as its builders: Shapur I (241–273), Shapur II (310–379), Khosrau I Anushirvan (531–579) and Khosrau II Parvez (590–628). Kurz, Otto (1941). „The Date of the Ṭāq i Kisrā”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. (New Series). 73 (1): 37—41. JSTOR 25221709. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж Reade, Dr Julian (1999). Scarre, Chris, ур. The Seventy Wonders of the Ancient world The Great Monuments and How they were Built . Thames & Hudson. стр. 185–186. ISBN 0-500-05096-1. 
  7. ^ Wright, G. R. H., Ancient building technology vol. 3. Leiden, Netherlands. Koninklijke Brill NV. 2009. 237. Print.
  8. ^ Le Strange, Guy (1922). Baghdad during the Abbasid Caliphate: from contemporary Arabic and Persian sources (2nd изд.). Oxford: Clarendon Press. стр. 253–254. 
  9. ^ Briant, Pierre. „Ctesiphon, palais sassanide”. achemenet. Приступљено 29. 12. 2016. 
  10. ^ „Master Builders: Influence of Sassanid Architecture Reached far Beyond their Borders - Kaveh Farrokh”. kavehfarrokh.com. Приступљено 21. 1. 2017. 
  11. ^ Taq Kasra: The Archway of Ctesiphon - http://www.amusingplanet.com/2016/03/taq-kasra-archway-of-ctesiphon.html
  12. ^ GOING SOLO by Roald Dahl
  13. ^ а б http://www.e-reading-lib.com/bookreader.php/1010577/Dahl_-_Moi_Boy.html
  14. ^ Diyala Project
  15. ^ http://www.taqkasra.com/2019/03/10/taq-kasra-partially-collapses/
  16. ^ http://www.taqkasra.com/2019/03/10/taq-kasra-partially-collapses/
  17. ^ „Taq Kasra: Wonder of Architecture”. SOAS Centre for Iranian Studies. Приступљено 30. 8. 2019. 
  18. ^ „Taq Kasra Documentary Film”. TaqKasra.com. Приступљено 16. 12. 2017. 

Спољашње везеУреди

Шаблон:Iranian Architecture