Таласон

Таласони су врста духова који се везују искључиво за грађевине, а никада за људе који живе у њима.

Према вјеровању, то је увијек несродничка душа, а не душа претка. Вјерује се да када неимари узидају живу особу у темељ, њена душа остаје трајно везана за ту грађевину као њен добри или зли заштитник - таласон. Таласон може постати и неки неопрезни пролазник чија сјенка падне на темељ. Онај чија је сјенка узидана обично се разболи и умре за четрдесет дана.

Ова митска бића су у српском предању добри духови. Они чувају зграде – куће, штале, амбаре… укућанима ни посетиоцима неће учинити никакво зло. Уколико су, наравно, посетиоци добронамерни. Ако неко приђе кући са лошим намерама, таласон постаје зао. Он је дух заштитник и штити грађевину од свих лоших људи.

Власи у Србији вјерују да су некада таласони настајали добровољном жртвом. Стари људи, којима се смрт ближи, тражили су од својих ближњих да их живе зазидају у кућу, како би њихова душа штитила кућу од злих демона. Дух жртве постаје заштитник нове грађевине - таласон.

Постоји вјеровање да ће несрећа пратити оне који се први вјенчају у новоизграђеној цркви. Како народни разум схвата, међу првим младенцима треба тражити онога који ће постати заштитник цркве. Ово је један од бројних примјера мијешања старе вјере и хришћанства.

Таласон никада не напушта зграду коју чува и постоји све док та зграда постоји. Према неким вјеровањима, таласон може да се, магијским путем ослободи помоћу расковника. Расковник је магична трава која развезује све што је завезано, па тако и ове магијске везе. Таласон је најчешће добронамјеран, али може бити и зао и опасан, уколико неко покуша да опљачка, оштети или сруши зграду коју он штити.

Извори

• Ненад Гајић: Словенска митологија, Лагуна, Београд, 2011.
• Веселин Чајкановић: Стара српска религија и митологија, Београд, 1994.
• Сретен Петровић: Српска митологија у вјеровању, обичајима и ритуалу, Београд, 2015.
• Спасоје Васиљев: Словенска митологија, Србобран, 1928.
• Др Јосип Мал: Историја словенског народа, Љубљана, 1939.
• Тимар Мерсебуршки: Хроника, 1012—1018.
• Хелмолд: Хроника Словена, 1171.
• Повест минулих лета или Несторова хроника, XI век