Тамишки Банат

Тамишки Банат
Тамишки Банат
	1718—1778
	;
Главни град	Темишвар
Земља	Хабзбуршка монархија
гувернер
•	Флоримунд Мерси
Историја
• Успостављено	1718
• Укинуто	1778
Претходник	Следбеник
	Темишварски пашалук; (Османско царство)
Војна граница (Хабзбуршка монархија)
Краљевина Угарска (Хабзбуршка монархија)
Војводство Србија и Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија)

Тамишки Банат (нем. Temeswarer Banat, рум. Banatul Timişoarei, мађ. Temesi Bánság) је био назив за хабсбуршку покрајину, која је постојала од 1718. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег Баната, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је Темишвар.

Тамишки Банат, покрајина Хабсбуршке монархије (1739—1751. године)

Тамишки Банат (1751—1778. године)

ИсторијаУреди

Године 1716, принц Еуген Савојски освојио је територију Баната, којом је до тада управљало Османско царство. После Пожаревачког мира (1718. године), ова територија је добила службени назив „Тамишки Банат“ и била је успостављена као засебна хабсбуршка покрајина, којом су управљали гувернери. У почетку је цела покрајина била под војном управом, да би 1751. године царица Марија Терезија успоставила цивилну управу у северним деловима покрајине, док су јужни делови Баната издвојени из покрајине и прикључени Војној крајини.

Покрајина је укинута 1778. године, да би 1779. године њена територија била прикључена Краљевини Угарској, док су јужни делови Баната (који су били у саставу покрајине до 1751. године) остали у саставу војне границе све до њеног укидања 1871. године.

СтановништвоУреди

Према првом попису који су спровеле хабсбуршке војне власти, Банат је имао око 20.000 становника, углавном Срба. Муслиманско становништво Баната напустило је ове просторе после аустријског освајања.

Према подацима из 1774. године, становништво Тамишког Баната је укључивало:

Румуне = 220.000
Србе и Грке = 100.000
Немце = 53.000
Мађаре и Бугаре = 2.400
Јевреје = 340

Гувернери Тамишког БанатаУреди

Клаудије Флоримунд Мерси (нем. Claudius Florimund Graf Mercy)
Франц Леополд Енгелсхофен

Када је усвојен нацрт o управи Баната 15. априла 1718, Мерси је званично именован за гувернера Баната у Темишвару. Покрајина је названа Тамишки Банат, а званични језик је постао немачки. (Пожаревачки мир)

ЛитератураУреди

Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216.
Петер Рокаи — Золтан Ђере — Тибор Пал — Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
Матицки, Миодраг; Јовић, Видојко, ур. (2010). Банат кроз векове: Слојеви култура Баната. Београд: Вукова задужбина.
Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
Миодраг Милин, Вековима заједно (Из историје српско-румунских односа), Темишвар, 1995.
Швикер, Јохан Хајнрих (1995). Историја унијаћења Срба у Војној крајини. Нови Сад: Архив Војводине.
Швикер, Јохан Хајнрих (1998). Политичка историја Срба у Угарској. Нови Сад: Матица српска.