Тао Ћан (трад. кин. 陶潛, кин. 陶潜, пин. Táo Qián, 365427), познат и као Тао Јуенминг (кин. 陶淵明), је био један од највећих кинеских песника у периоду између династије Хан и Танг.[1] Потицао је из породице сиромашних учењака и државних чиновника. Незадовољан мрачним стањем друштва и корупцијом на двору, повукао се у усамљеност села. Његове песме изражавају гнушање над исквареношћу двора, љубав према идиличном, пасторалном животу, као и супротност између мрачне стварности и песникових идеала.

Тао Ћан
Taoqian1.jpg
Портрет Тао Ћиена, од Чена Хонгшуа (1599—1652)
Датум смрти427, 21. новембар 427

Веома су га ценили песници каснијих династија на које је утицао својим идејама и уметничким мајсторством. Око 130 његових песама је сачувано.

Слика из Сунг династије на свили приказајући Таово повлачење у планине, раног 12. века.

РеференцеУреди

  1. ^ Ђурђевић, Мирјана; Зечевић, Ада (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 433. ISBN 86-379-057104. 

ЛитератураУреди

  • Ђурђевић, Мирјана; Зечевић, Ада (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 433. ISBN 86-379-057104. 

Спољашње везеУреди