Тапиосентмартон
Тапиосентмартон (мађ. Tápiószentmárton) је насеље у централној Мађарској. Тапиосентмартон је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.
| Тапиосентмартон мађ. Tápiószentmárton | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна Мађарска |
| Жупанија | Пешта |
| Срез | Нађката |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 5.198[1][2] |
| — густина | 49,99 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 12′ 09″ С; 19° 26′ 38″ И / 47.2026° С; 19.4438° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 102,91 km2 |
  Тапиосентмартон Тапиосентмартон на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2711 |
| Позивни број | (+36) 29 |
| Веб-сајт | |
| http://www.tapioszentmarton.hu/ | |
Географија уреди
Локација уреди
Тапиосентмартон је село са највећом популацијом у Алшо-Тапио округу. До њега се најлакше долази аутомобилом са споредног пута који се одваја између 54. и 55. километра деонице аутопута број 4. Ако из престонице желите да дођете до насеља јавним превозом, препоручљиво је да изаберете железничку линију Будимпешта-Ујшаш-Солнок, која вас води до Нађкате, а одатле можете најлакшим Воланбусом до Тапиосентмартона, као железницом стајалиште је удаљено од центра.
Историја уреди
Место је насељено још од праисторије, о чему сведочи скитски златни јелен, штитни украс са кнежевске гробнице откривен у његовим границама 1923. године. (Оригинал се налази у Мађарском националном музеју, копија се може видети у Блашковићевом музеју у Тапиоселеу.)
Први познати документовани помен насеља датира из средине 15. века, 1459. године. У то време, територија села је била у власништву породице Пањи-Галди и Иштвана Вербечија. Током турских освајања село је опустело и тамо нико није живео.
Међу каснијим власницима подручја а и села највећу славу стекла је породица Блашковић. Међу члановима познате породице истакао се Берталан Блашковић, који је у првим деценијама 19. века учествовао у покретању часописа Аурора (1822), који је уређивао Карољ Кишфалуди, и значајно подржавао домаће коњске трке. Његов син, фармер Ерне Бласшковић Ебецки, одгајао је чувену ергелу, у којој је одгајана и такмичарска кобила „Кинчем”.
Становништво уреди
Током пописа 2011, 93,6% становника се изјаснило као Мађари, 2% као Роми, 0,2% као Немци и 0,2% као Румуни (6,2% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 55,5%, реформисани 5,2%, лутерани 11,6%, неденоминациони 8,8% (17,2% се није изјаснило).[3]
Референце уреди
- ^ [1] at the Hungarian Central Statistical Office. 19. January 2023
- ^ Tápiószecső at the Hungarian Central Statistical Office (Мађарски).
- ^ Tápiószentmárton Helységnévtár
