Тапири
Тапири (Tapiridae) су породица сисара из реда копитара (Perissodactyla). У сродству су са носорозима, зебрама и коњима.[1]
Тапири Временски распон: Олигоцен – данас
| |
---|---|
![]() | |
Бразилски тапир | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | Tapiridae
|
родови | |
ОписУреди
Изгледом подсећају на свиње. Имају издужену, покретну њушку (кратку сурлу). Кратка, оштра длака им прекрива тело.
Дугачки су око 2 метра, високи око 1 метар у раменима и достижу масу од 150 до 300 килограма. На предњим ногама имају четири, а на задњим три прста. Дању спавају, а ноћу траже храну.
ИсхранаУреди
СтаништеУреди
Живе у тропским пределима Азије и Јужне Америке. Влажне тропске шуме у близини воде су им погодна станишта, где проводе и највећи део свог времена.
КласификацијаУреди
Постоје 4 савремене врсте тапира, три у Јужној Америци и једна у Азији. У прошлости су били распрострањени широм Северне хемисфере, али су се данас одржали само у ова два међусобно удаљена дела света.
Слика | Научно име | Уобичајено име | Дистрибуција | Напомене |
---|---|---|---|---|
Tapirus bairdii (Gill, 1865) | бердов тапир (назива се и централноамерички тапир) | Мексико, Централна Америка и северозапад Јужне Америке | Укључује кабомани тапир (Tapirus kabomani) | |
Tapirus terrestris (Linnaeus, 1758) | бразилски тапир (назива се и бразилски тапир или низијски тапир) | Венецуела, Колумбија и Гвајана на северу до Бразила, Аргентина и Парагвај на југу, до Боливије, Перуа и Еквадора на западу. | ||
Tapirus pinchaque (Roulin, 1829) | планински тапир (назива се и вунасти тапир) | Источне и централне планине Кордиљера у Колумбији, Еквадору и крајњем северу Перуа. | ||
Tapirus indicus Desmarest, 1819 | малајски тапир (такође се назива азијски тапир, оријентални тапир или индијски тапир) | Индонезија, Малезија, Мјанмар и Тајланд | Могу се сврстати у Acrocodia |
Кабомани тапир је у једном тренутку препознат као још један живи члан рода, али се сада сматра да се припада унутар T. terrestris.[2][3]
ЕволуцијаУреди
Tapirus се први пут појавио у касном миоцену у Северној Америци, а Tapirus webbi је можда најстарија позната фосилна врста.
Tapirus се проширио у Јужну Америку и Евроазију током плиоцена. Претпоставља се да тапири који су насељавали Северну Америку током касног плеистоцена могу бити изведени од јужноамеричке врсте која је ремигрирала на север, можда Tapirus cristatellus.[4]
Тапири су претрпели изумирање великих размера на крају плеистоцена и потпуно су изумрли северно од јужног Мексика.
Фосилне врстеУреди
- †Tapirus arvernensis Croizet & Jobert, 1828
- †Tapirus augustus Matthew & Granger, 1923 - раније Megatapirus
- †Tapirus californicus Merriam, 1912
- †Tapirus copei Simpson, 1945
- †Tapirus cristatellus Winge, 1906
- †Tapirus greslebini Rusconi, 1934
- †Tapirus johnsoni Schultz et al., 1975
- †Tapirus lundeliusi Hulbert, 2010
- †Tapirus merriami Frick, 1921
- †Tapirus mesopotamicus Ferrero & Noriega, 2007
- †Tapirus oliverasi Ubilla, 1983 - неважећа[4][5]
- †Tapirus polkensis Olsen, 1860
- †Tapirus rioplatensis Cattoi, 1957
- †Tapirus rondoniensis Holanda et al., 2011
- †Tapirus sanyuanensis Huang & Fang, 1991[6]
- †Tapirus simpsoni Schultz et al., 1975
- †Tapirus sinensis Owen, 1870[6]
- †Tapirus tarijensis Ameghino, 1902
- †Tapirus veroensis Sellards, 1918
- †Tapirus webbi Hulbert, 2005
ГалеријаУреди
Тапир Зоолошки врт у Хјустону
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Groves, C.; Grubb, P (2011). Ungulate taxonomy. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 18.
- ^ Ruiz-García, Manuel; Castellanos, Armando; Bernal, Luz Agueda; Pinedo-Castro, Myreya; Kaston, Franz; Shostell, Joseph M. (2016-03-01). „Mitogenomics of the mountain tapir (Tapirus pinchaque, Tapiridae, Perissodactyla, Mammalia) in Colombia and Ecuador: Phylogeography and insights into the origin and systematics of the South American tapirs”. Mammalian Biology (на језику: енглески). 81 (2): 163—175. ISSN 1616-5047. doi:10.1016/j.mambio.2015.11.001.
- ^ „All About the Terrific Tapir | Tapir Specialist Group”. Tapir Specialist Group (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-01.
- ^ а б Holanda, E.C.; Ferrero, B.S. (2012). „Reappraisal of the Genus Tapirus (Perissodactyla, Tapiridae): Systematics and Phylogenetic Affinities of the South American Tapirs”. Journal of Mammalian Evolution. 20: 33—44. doi:10.1007/s10914-012-9196-z.
- ^ Holanda, E.C.; Rincón, A.D. (2012). „Tapirs from the Pleistocene of Venezuela”. Acta Palaeontologica Polonica. 57 (3): 463—473. doi:10.4202/app.2011.0001.
- ^ а б Tong, H. (2002). „On fossil remains of Early Pleistocene tapir (Perissodactyla, Mammalia) from Fanchang, Anhui”. Chinese Science Bulletin. 47: 586—590.
ЛитератураУреди
- Mihalj Mikeš, (2001) Velika enciklopedija životinja, ISBN 978-86-489-0303-7
- Ruiz-García, Manuel; Castellanos, Armando; Bernal, Luz Agueda; Pinedo-Castro, Myreya; Kaston, Franz; Shostell, Joseph M. (2016-03-01). „Mitogenomics of the mountain tapir (Tapirus pinchaque, Tapiridae, Perissodactyla, Mammalia) in Colombia and Ecuador: Phylogeography and insights into the origin and systematics of the South American tapirs”. Mammalian Biology (на језику: енглески). 81 (2): 163—175. ISSN 1616-5047. doi:10.1016/j.mambio.2015.11.001.
- „All About the Terrific Tapir | Tapir Specialist Group”. Tapir Specialist Group (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-01.
- Hickey, R.S. Georgina (1997). „Tapir Penis”. Nature Australia. 25 (8): 10—11.
- Endangered Wildlife and Plants of the World. Marshall Cavendish. 2001. стр. 1460—. ISBN 978-0-7614-7194-3.
- Prasad, M. R. N. (1974). Männliche Geschlechtsorgane. Walter de Gruyter. стр. 119—. ISBN 978-3-11-004974-9.
- Gade, Daniel W. (1999). Nature & Culture in the Andes. University of Wisconsin Press. стр. 125—. ISBN 978-0-299-16124-8.
- Quilter, Jeffrey (2004). Cobble Circles and Standing Stones: Archaeology at the Rivas Site, Costa Rica. University of Iowa Press. стр. 181—. ISBN 978-1-58729-484-6.