Отворите главни мени

Татарстан (рус. Татарста́н; тат. Татарстан, Tatarstan), званично Република Татарстан (рус. Респу́блика Татарста́н; тат. Татарстан Республикасы, Tatarstan Respublikası = „Татарстан Република“), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору поволшке Русије.

Република Татарстан
Татарстан Република

Республика Татарстан
Татарстан Республикасы
Tatarstan Respublikası
Застава Татарстана
Застава
Грб Татарстана
Грб
Положај Татарстана
Kama yelabuga.jpg
Држава Русија
Федерални округПоволшки
Главни градКазањ
Површина68.020 km2
Становништво2014.
 — број ст.3.838.374[тражи се извор]
 — густина ст.55 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Највећи градови Татарстана
Застава Татарстана на татарстанском парламенту у Казању.
физичка карта Татарстана

Главни град републике је град Казањ.

Површина републике је 68.000 km² са бројем становника који износи 3.800.000 становника. Већину становништва чине Татари (52,9%) и Руси (39,5%), а официјални језици су татарски и руски. Незванични мото Татарстана је Buldırabız! (срп. Можемо!).[2]

Садржај

ЕтимологијаУреди

Република је добила име по титуларном народу Татарима који су најбројнији народ у овој републици (са око 53 %), док су Руса други (са око 40%). Татари су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани или православни хришћани.

Република је позната и под именима Татарстан Җөмһүрияте, Tatarstan Cömhüriäte (тат.; җөмһүрият, cömhüriät је тат. назив за републику; срп. Татарстан Република, рус. Татарская Республика), као и Татария, T... (?) (тат.; срп. Татарија, рус. Тата́рия), али ти називи нису званични називи републике и више се користе колоквијално.

Први етноним Татари појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду 6–9 века. У 13. веку са монголско-татарским освајањима назив Татара постао је познат и у Европи.

ГеографијаУреди

Налази се у средишту Источноевропске низије, отприлике 600 km источно од Москве. Лежи дуж река Волге и Каме (Волге), и пружа се источно према Уралу.

Временска зонаУреди

Татарстан се целом површином налази у Московској временској зони (MSK/MSD). UTC јој је +0300 (MSK)/+0400 (MSD).

 
Панорама Казања са реке Казањке.

РекеУреди

 
Казањ, главни град Татарстана

Највеће реке су (татарски називи су у заградама):

КлимаУреди

  • Просечна температура у јануару: -16 °C
  • Просечна температура у јулу: +19 °C
  • Просечне годишње падавине: до 500 mm

ЈезераУреди

Највећа вештачка језера су (татарски називи су у заградама):

Највеће природно језеро је Кабан, а највећа мочвара је Куљагаш.

Природна богатстваУреди

Највећа богатства Татарстана су нафта, природни гас и гипс. Претпоставља се да Татарстан има преко једне милијарде тона нафтних резерви.

ДемографијаУреди

У Татарстану живи 3.779.265 становника (подаци из 2002). Од тог броја етничких Татара има 2.000.116 (52,92%), 1.492.602 су етнички Руси (39,49%), а 126.532 (3,34%) Чуваши. Званични језици су татарски и руски.

Главни град Казањ је један од центара ислама у Русији. Већина Татара (60%) припада сунитском исламу, док су 5% православни хришћани. Руси и Чуваши који живе у Татарстану су углавном православни.

ПолитикаУреди

На челу државне управе Татарстана налази се председник. Од 2008. године председник Татарстана је Минтимер Шајмијев. Татарстански Државни Савет има 100 места: педесет су за партијске представнике а осталих педесет места су за делегацију представника локалне власти. Представник Савета је Фарид Мухаметшин.

Према татарстанском уставу, председник може да буде изабран само од татарстанског народа, али због Руског савезног закона овај закон је суспендован на неодређено време. Руски закон о избору гувернера каже да гувернер треба да буде изабран од стране локалних парламента и да кандидат може да буде представљен само као председник.

Дана 25. марта 2005., Шајмијев је за време његовог четвртог мандата поново изабран за председника од стране Државног Савета. Ови избори су одржани после измене у закону о изборима и не противе се уставима Татарстана и Русије.

Политички статусУреди

Република Татарстан је уставна република у склопу Руске Федерације.

Административна поделаУреди

 
Административна подела Татарстана

Татарстан се налази у Источноевропској равници, између река Волге и Каме, источно од планине Урал. За време Совјетског Савеза, Татарстан је био подељен на три области: Бугулма, Чистопол и Казањ. Данас, Татарстан има статус административне републике и подељен је на следећи начин:

СтановништвоУреди

 
Казански Татари (1862)
Кретање броја становника
1989.2002.2010.
3,637,8093,779,2653,786,488

Татарстан насељава око 70  народа. Најбројније етничке групе су: Татари (52,9 %), Руси (39,5 %), Чуваши (око 3%), Мордвини, Удмурти, Маријци и Башкири.

Званични језици су татарски и руски. Према руском закону, званично писмо је ћирилица. Влада Татарстана, као и организације за људска права и неки руски интелектуалци силно се противе овом закону.

  • Становништво: 3.779.256 (2002)
    • Градско: 2.790.661 (73,8 %)
    • Сеоско: 988,604 (26,2 %)
    • Мушко: 1.749.050 (46,3 %)
    • Женско: 2.030.215 (53,7 %)
  • Жена на 1000 мушкараца: 1,161
  • Просечна старост: 36.5 година
    • У градовима: 35.7 година
    • У селима: 38.7 година
    • Мушког становништва: 33.8 година
    • Женског становништва: 38.8 година
  • Број домаћинства: 1.305.360 (са 3.747.267 људи)
    • У градовима: 970,540 (са 2.762.818 људи)
    • У селима: 334,820 (са 984,449 људи)

Етничке групеУреди

У Татарстану има око два милиона Татара и преко милион ипо етничких Руса, и мали број Чуваша, Маријца и Удумурта. Поред њих постоји и мали број Украјинаца, Мордвина и Башкира. Већина Татара су сунитски муслимани, али мали број Татара познат као Керашени су православне вере и неки од њих тврде како су различити од других Татара иако дијалекат којим причају се незнатно разликује од основног дијалекта татарског језика.

Према попису из 2002. становништво је следеће: Татари 52,92 %, Руси 39,49 %, Чуваши 3,35 %, Удмурти 0,64 %, Украјинци 0,64 %, Мордвини 0,63 %, Маријци 0,50 %, Керашени 0,50 %, Башкири 0,39 %, Азери 0,26 %, Белоруси 0,16 %, Јермени 0,16 %, Узбеци 0,13 %, Таџици 0,10 %, Јевреји 0,09 %, Немци 0,08 %, Казаци 0,05 %, Грузини 0,05 %, Молдавци 0,03 %, Роми 0,02 %, Лезгини 0,02 % и различите друге етничке групе. Историјска статистика према пописима:

попис 1926 попис 1939 попис 1959 попис 1970 попис 1979 попис 1989 попис 2002 попис 2010
Татари 1.263.383 (48,7 %) 1.421.514 (48,8 %) 1.345.195 (47,2 %) 1.536.430 (49,1 %) 1.641.603 (47,6 %) 1.765.404 (48,5 %) 2.000.116 (52,9 %) 2.012.571 (53,2%)
Руси 1.118.834 (43,1 %) 1.250.667 (42,9 %) 1.252.413 (43,9 %) 1.382.738 (42,4 %) 1.516.023 (44,0 %) 1.575.361 (43,3 %) 1.492.602 (39,5 %) 1.501.360 (39,7 %)
Чуваши 127,330 (4,9 %) 138,935 (4,8 %) 143,552 (5,0 %) 153,496 (4,9 %) 147,088 (4,3 %) 134,221 (3,7 %) 126,532 (3,3 %) 116,252 (2,1 %)
Други 84,485 (3,3 %) 104,161 (3,6 %) 109,257 (3,8 %) 112,574 (3,6 %) 140,698 (4,1 %) 166,756 (4,6 %) 160,015 (4,2 %) 150.244 (4,1 %)

Званични језици у Татарстану су татарски и руски. Према руском закону из 2002, званично писмо је ћирилица. Према многим организацијама, руским интелектуалцима и татарској влади овај закон је неприхватљив.[3][4]

Највећи градовиУреди

 

Извор: Rosstat (2010)[5]
Град Популација
 
Казањ
 
Набережније Челни

Нижњекамск
 
Аљметјевск
1. Казањ 1.143.546  
Зеленодољск
 
Бугуљма
 
Јелабуга
 
Лењиногорск
2. Набережније Челни 513.242
3. Нижњекамск 234.044 
4. Аљметјевск 146.309
5. Зеленодољск 97.651
6. Бугуљма 89.204
7. Јелабуга 70.728
8. Лењиногорск 64.127
9. Чистопољ 60.703
10. Заинск 41.803
11. Азнакајево 34.853
12. Нурлат 32.601
13. Бавли 22.109
14. Мендељејевск 22.075
15. Буинск 20.352
16. Агриз 19.300
17. Арск 18.114
18. Мензелинск 16.476
19. Мамадиш 14.435
20. Тетјуши 11.596

ПривредаУреди

Татарстан је један од најбогатијих региона у Русији, првенствено због своје нафтне индустрије (били су водећи произвођач нафте у Совјетском Савезу 60-их година прошлог века). Најразвијенија индустрија је петрохемијска, такође је развијена и грана производње тешких камиона, по чему су познати у целом свету (KamAZ).

Република има високу развијену путну инфраструктуру. Кроз Татарстан пролази главна линија цеви носећи природни гас из Уренгоја и Јамбурга ка западу и већим системима транспорта обезбеђујући нафту разним местима у Европском делу Русије.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди