Википедија

Татјана Кецман

Татјана Кецман (Бихаћ, 8. августа 1969) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Татјана Кецман
Лични подаци
Пуно имеТатјана Кецман
Друга именаТања Кецман
Датум рођења(1969-08-08)8. август 1969. (54 год.)
Место рођењаБихаћ, СФР Југославија
Образовање
Занимањеглумица
Рад
Битна улогаПодземље —
Дара из Јасеновца — часна сестра
Бунар — Стана
Блок 27 — Радослава
Веза до IMDb-а

Каријера уреди

Татјана Кецман је рођена 1969. године у Бихаћу, a oдрасла је у Петровцу, који сматра својим родним градом.[1] Прву телевизијску улогу остварила је као дете у серији Осма офанзива редитељке Соје Јовановић. Студије је најпре започела на Академији сценских уметности у Сарајеву, у класи Миралема Зупчевића.[2] После краћег боравка у Скопљу, две године касније је уписала Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду где је дипломирала у класи професора Владимира Јевтовића.[3] Године 1996. постала је члан Савеза драмских уметника Србије. Десет година је играла на сцени КПГТ-а, а 2002. године је на сцени „Култа“[а] поставила ауторски пројекат Прекобројна.[7] Након тога је урадила већи број ауторских пројеката које је изводила на домаћим сценама и у иностранству.[8] Учествовала је на „Вечерима монодраме” у Етнографском музеју током јануара 2005.[9] Тако је 2017. године у свом репертоару имала 12 представа, од којих је неколико написала сама.[10] У наредне три године остварила је по једну премијеру у Београдском драмском позоришту, те је њено име заступљено у ансамблима представа Женска посла, Расло ми је бадем дрво и Идеалан муж.[11][12][13]

После дужег времена, телевизијска публика била је у прилици да је гледа у улози Бранке у серији Убице мог оца.[14] Касније је имала и епизодне улоге у пројектима Војна академија и Жигосани у рекету,[15] а затим је добила и једну од улога у глумачкој подели филма Дара из Јасеновца.[16] Телевизијска премијера тог остварења приказана је на Радио-телевизији Србије у фебруару 2021. године. У разговору са представницима медија говорила је о припреми за улогу часне сестре,[17] која у филму представља један од споредних ликова, а утемељен је на историјској личности Барте Пулхерије.[18][19][20]

Улоге уреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
1979. Осма офанзива (серија) Стојанка
1995. Подземље
1995. Била једном једна земља (серија)
2015. Сизиф К. Семела
2018. Убице мог оца (серија) Бранка
2018. Војна академија (серија) Лили
2020. Жигосани у рекету (серија) Судија Караклајић
2020. Дара из Јасеновца часна сестра Барта Пулхерија
2021. Тома (серија)
2021. Певачица (серија) vidovnjakinja (2. sezona glavni lik,1. epizodni)
2022. Блок 27 (серија) Радослава
2022. Бунар (серија)
2022. Комунистички рај
Будимо у контакту (кратки филм)

Позоришне представе уреди

  • Прекобројна[21]
  • Сутерен[7]
  • Кентаур[7]
  • Лудило удвоје[7]
  • Иза сцене[7]
  • 10:1[22]
  • Више среће овај пут[23]
  • А где су кокошке?[24]
  • Перверзије у Чикагу[25]
  • Сирена и Викторија[26]
  • Женска посла[11]
  • Лепе речи напред, остале стој![27]
  • Јелисаветини љубавни јади због молера[28]
  • У(с)меће живљења[29]
  • Флора Сендс[30]
  • Помахнитали[31]
  • Расло ми је бадем дрво[12]
  • Идеалан муж[13]

Напомене уреди

  1. ^ Сцена „Култ”, као део Театра Вук, основаног 2005. године, реновирана је 2009. године.[4][5][6]

Референце уреди

  1. ^ „Татјана Кецман извела монодраму „10:1“ у Дому Културе”. СЛужбена страница Општине Босански Петровац. Приступљено 12. април 2021. 
  2. ^ Чикарић, Снежана (6. 3. 2018). „Увек буде хлеба од доброг посла”. Политика. Приступљено 28. 2. 2021. 
  3. ^ „Ko je neustrašiva inspektorka Branka iz serije "Ubice mog oca"?”. story.rs. 24. 2. 2018. Приступљено 28. 2. 2021. 
  4. ^ „Сцена Култ”. Театар Вук. Приступљено 28. 2. 2021. 
  5. ^ Mašojević, Danilo (8. 11. 2009). „Teatar Kult: Scena u novom ruhu”. glossy.espreso.co.rs. Приступљено 28. 2. 2021. 
  6. ^ Васиљевић, Бранка; Алексић, Дејан (10. 3. 2019). „За мање од пет година „Вуку” други пут мењају име”. Политика. Приступљено 28. 2. 2021. 
  7. ^ а б в г д „Татјана Кецман”. pozoriste.bradmilo.net. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  8. ^ Jelić, Boba (30. 7. 2020). „Intervju: Tatjana Kecman, glumica – „Spasa nam nema, propasti nećemo“”. svet-australia.com. Приступљено 28. 2. 2021. 
  9. ^ „Etnografski muzej”. Блиц. 3. 1. 2005. Приступљено 28. 2. 2021. 
  10. ^ Petrović, Jelena (2. 1. 2017). „Moderna Putujuća pozorišta Šopalović u beogradskim klubovima”. Н1. Приступљено 28. 2. 2021. 
  11. ^ а б Vidaković, Katarina (7. 3. 2017). „BDP: Premijera predstave „Ženska posla“”. danubeogradu.rs. Приступљено 28. 2. 2021. 
  12. ^ а б „"Raslo mi je badem drvo" na sceni BDP”. Б92. 27. 11. 2018. Приступљено 28. 2. 2021. 
  13. ^ а б „Премијера у БДП-у: „Идеалан муж“”. Илустрована Политика. 26. 2. 2019. Приступљено 28. 2. 2021. 
  14. ^ Kalaba, Ana (24. 2. 2018). „Tajna najopasnije žene iz "Ubica mog oca"”. noizz.rs. Приступљено 28. 2. 2021. 
  15. ^ „Tatjana Kecman”. videodetective.com (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2021. 
  16. ^ „Film i serija “Dara iz Jasenovca” na RTS-u”. tvinemania.rs. 5. 2. 2021. Приступљено 28. 2. 2021. 
  17. ^ Eraković, Veljko (21. 2. 2021). „Radni logor i Dara iz Jasenovca: kritika filma”. bgedtculture@blogspot.com. Приступљено 5. 3. 2021. 
  18. ^ Radanov, Ljubomir (23. 2. 2021). „Prijatelji me nisu prepoznali kao Časnu sestru Tatjana Kecman izgleda kao bomba, a za Kurir priča o Dari iz Jasenovca FOTO”. Курир. Приступљено 28. 2. 2021. 
  19. ^ Tubin, Isidora (23. 2. 2021). „3 puta je plakala gledajući "Daru iz Jasenovca", u kojoj igra časnu sestru: Ova scena ju je slomila”. Телеграф. Приступљено 28. 2. 2021. 
  20. ^ Mačužić, M. J. (23. 2. 2021). „Ekskluzivno za Alo! Katolička sestra iz pakla, Tatjana Kecman: Utroba mi se prevrtala pri ulasku u logor”. Ало!. Приступљено 28. 2. 2021. 
  21. ^ Годишњак 35 2014, стр. 80.
  22. ^ Годишњак 34 2013, стр. 82.
  23. ^ Годишњак 33 2012, стр. 86.
  24. ^ Годишњак 34 2013, стр. 83.
  25. ^ „Perverzije u Čikagu”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 28. 2. 2021. 
  26. ^ „Сирена и Викторија”. Академија 28. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  27. ^ „Лепе речи напред, остале стој!” (PDF). inforsportal.com. стр. 6. Приступљено 28. 2. 2021. [мртва веза]
  28. ^ Годишњак 34 2013, стр. 81.
  29. ^ Годишњак 36 2015, стр. 80.
  30. ^ „11.08. - POZORIŠNA PREDSTAVA "Flora Sends" u Narodnom muzeju Pančevo”. k-013.com. 8. 8. 2018. Приступљено 28. 2. 2021. 
  31. ^ Marinković, Ljiljana. „Reč dve o …”. Позориште Минхен. Приступљено 28. 2. 2021. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Татјана_Кецман&oldid=27679193”