Тахићани (тах. Ta'ata Tahiti (Ma'ohi); франц. Tahitiens (Maohis)) или Маохи јесу полинежански народ који насељавају Тахити. Смештено је у архипелагу Друштвена острва које припада Француској Полинезији, у јужном делу Пацифика. Између 300. и 600. године н.е. након дугог путовања кануима, полинежански народ је населио острво. Острво има око 200.000 становника од којих половина стално борави на острву. Главни и највећи град на острву је Папете, а површина острва је 1048 km².[1]

Тахићани
Ta'ata Tahiti (Ma'ohi)
Tahitiens (Maohis)
TahitiGirls.png
Укупна популација
178.133 (на Тахитију, према попису становништва одржаним августа 2007. године)
Језици
тахићански, француски
Религија
Хришћанство (претежно Калвинизам и Католицизам)
Сродне етничке групе
Хавајци, Маркижани, Маори, Рапанујци, Самоанци и остали Полинежански народи

ИсторијаУреди

 
Призор са Тахитија, 1842. година

Староседеоци Тахитија, пре контакта с Европљанима, нису познавали метале и користили су технологију из каменог доба. Међутим, крчили су шуме и обрађивали плодна вулканска тла. Израђивали су кануе.[2] Оруђе које су користили било је израђено од камена, кости, шкољки или дрвета. Процењује се да је у тренутку првог контакта с Европљанима 1767. године на Тахитију живело више од 40.000 људи, а на осталим острвима од 15.000 до 20.000.[3] Европљани (првобитно Енглези) донели су на острва многе, дотада домороцима непознате болести, попут дизентерије, малих богиња, шарлаха, тифуса и туберкулозе.[4] На те болести Тахићани нису имали никакав имунитет и то је исходовало смањењем њиховог броја с око 40.000 у 1767. години на око 16.000 у 1797. години. Пописом 1881. године побројено је 5.960 домородаца. Упркос још неким епидемијама које су се збиле након те године, број Тахићана почео је опет расти. Данас су Тахићани француски држављани и имају два изабрана заступника у француској Народној скупштини и једног у Сенату. Пунолетни Тахићани гласају на скоро свим француским изборима.[5]

Култура и одликеУреди

 
Тахићани у другој половини 19. века

Народ Тахитија, Тахићани, говоре тахићански језик, то је полинежански језик, који је сродан с маорским и француским језиком.

Култура тахићана названа је Маохи, одакле потиче реч Маори, што је полинежански назив за Нови Зеланд. Од те речи потиче и назив за древне свете грађевине у Полинезији – марае.

Изглед Тахићана одражава њихово маорско порекло, углавном су високи, крупни и мишићави, мада након мешања гена, данашњи Тахићани имају кинеско и француско порекло. Фестивали плеса са карактеристичним њихањем кукова, главно су обележје културног идентитета народа Полинезије и велика туристичка атракција.

Веома интересантно у народу Тахитија је постојање трећег пола у данашњем друштву, који носи назив МахуМаху се рађају као дечаци али се одгајају као девојчице и равноправан је са женским и са мушким полом. Они изгледају и понашају се као тахићанске жене, помажу у кућним пословима, одгајају децу, а такође раде и у хотелима и ресторанима.

Тахићани се углавном баве комерцијалним риболовом јер је океан богат рибом и туризмом, с обзиром са је температура веома повољна, у просеку је 28 °C,  и не прелази 32 °C.

Тахићани су веома гостољубив и толерантан народ, кога чине протестанти и католици. Веома су посвећени својим обичајима, у којима веома доминира цвеће. Они од цвећа праве венце, којима дарују посетиоце и оне који одлазе са острва.[1]

Познати ТахићаниУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Тахићани, полинежански народ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2017) на веб-сајту "virtualnigrad.com" (језик: српски) Посећено 27. августа 2017. године
  2. ^ Finney, Ben R. (2007). Tahiti: Polynesian Peasants and Proletarians. Transaction Publishers. стр. 11. 
  3. ^ Finney 2007, стр. 13
  4. ^ Finney 2007, стр. 18
  5. ^ Lockwood, Victoria S. (1993). Tahitian transformation. Lynne Rienner Publishers. стр. 73. 

ЛитератураУреди

  • Finney, Ben R. (2007). Tahiti: Polynesian Peasants and Proletarians. Transaction Publishers. стр. 11. 

Спољашње везеУреди