Тања Шљивар
Тања Шљивар (Бања Лука, 1988) српски је драмски писац, драматург и сценариста.
| Тања Шљивар | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1988. |
| Место рођења | Бања Лука, СФРЈ |
Биографија уреди
Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности као студетнкиња генерације.
Мастерирала је драматургију на ФДУ у Београду (2013) и Примењене позоршине студије на Универзитету Justus Liebig у Гисену, Немачка (2017).[1]
Њену прву драму Пошто паштета играна је у београдском Атељеу 212, а њена друга драма, Гребање или Како се убила моја бака играју у зеничком Босанском народном позоришту.[2]
Њена дела су извођена у Босни и Херцеговини (Босанско народно позориште Зеница), Хрватској, Србији (Народно позориште Ужице, Атеље 212 у Београду), Албанији, Шпањолској, Пољској, Аустрији, Финској, Словачкој и Њемачкој (у позориштима Deutsches Theater Berlin, Schauspiel Stuttgart, Theater Dortmund, Theater Paderborn).
Радила је као директорка драме Народног позоришта у Београду.[3]
Била је стипендисткиња и гошћа књижевних резиденција у Грацу, Бечу, Приштини и Сплиту.[4]
Чланица је умјетничке платформе Бјöрнсонова и активистичког покрета „Кров над главом“.[4]
Пише радио драме, театролошке текстове, кратке приче, кратке изведбене текстове и сценарија за филмове.
Шљивар је ауторка текста за један од сегмената омнибус представе „Ich, Europa“ која се у актуелној сезони игра у позоришту Schauspiel Dortmund.[5]
Награде уреди
- Награда „Борислав Михајловић Михиз”, 2011.[7]
- Награда „Слободан Селенић”[7]
- Награда „Кочићева књига”, за драму Гребање или како се убила моја бака, 2013.[7]
- Награда „Миодраг Жалица” на Фестивалу БиХ драме у Зеници[7]
- Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали, 2016.[7]
- Награда „Миодраг Жалица”[7]
- MESS market award[8]
Дела уреди
- Позориште
- Пошто паштета?, 15.01.2012, Београд, Атеље 212[9]
- Гребање, 11.10.2012, Београд, Битеф театар[9]
- Режим љубави, 28.04.2018, Београд, Атеље 212[9]
- Али град ме је штитио, 14.12.2018, Ужице, Народно позориште[9]
- Лепа Брена проџект, 18.12.2019, Београд, Битеф театар[9]
- Секс - уметност - комунизам, 03.03.2021, Београд, Битеф театар[9]
- Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали[10]
- Али град ме је штитио[11]
- Kао и све слободне дјевојке[12]
- Сценаристика
Референце уреди
- ^ „Šljivar: Radi istine sam nepoželjna na Akademiji u Banjaluci”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-19.
- ^ „Tanja Šljivar: Život u Banjaluci bi bio lakši, ali manje uzbudljiv”. Kar!ke (на језику: хрватски). 2019-07-28. Приступљено 2021-11-19.
- ^ Nedeljnik.rs (2019-10-30). „Ostavka: Tanja Šljivar odlazi iz Narodnog pozorišta, više neće biti direktorka Drame”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-19.
- ^ а б в г д ђ „Tanja Šljivar”. @GI_weltweit (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-19.
- ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Тања Шљивар”. Народно позориште у Београду (на језику: српски). Приступљено 2021-11-19.
- ^ „Fabulamundi – Playwriting Europe | Tanja Šljivar” (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-19.
- ^ а б в г д ђ „Višestruko nagrađivana i priznata dramska spisateljica Tanja Šljivar nepoželjna na Akademiji umjetnosti u Banjaluci”. www.6yka.com. Приступљено 2021-11-19.
- ^ „Tanja Šljivar”. Komisija za pozorišno prevodilaštvo (на језику: енглески). 2017-09-25. Архивирано из оригинала 19. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-19.
- ^ а б в г д ђ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-19.
- ^ Admin. „Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali”. www.bnp.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-19.
- ^ „Premijera komada "Ali grad me je štitio" u NP Užice - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-19.
- ^ „NEUSTRAŠIVE – KAO I SVE SLOBODNE DJEVOJKE – Tanja Šljivar”. VOJVOĐANSKE VESTI (на језику: српски). 2019-05-29. Приступљено 2021-11-19.
