Отворите главни мени

Диана је стари утврђени град на обали Дунава. Налази се у Караташу, испод саме ХЕ Ђердап I. Тврђава је подигнута као једна од база за Дачке ратове и обезбеђивање пловидбе Дунавом. Данас има остатака утврђења, а унутар самог локалитета се спроводе археолошка истраживања. Диана је Археолошко налазиште од изузетног значаја, и као такво је под заштитом Републике Србије.[2]

Тврђава Диана
Tvrdjava Diana istocna kapija2.jpg
Тврђава Диана
Опште информације
МестоКараташ
ОпштинаКладово
Држава Србија
Врста споменикатврђава
Време настанка101AD
Тип културног добраАрхеолошко налазиште од изузетног значаја
Степен заштитеI степен заштите [1]
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Кладово
СедиштеКладово

Прошлост тврђавеУреди

Тврђава је подигнута крајем I века, за владавине цара Трајана, током његових припрема за освајање Дакије (тзв. Дачки ратови). Поред тога тврђава је обезбеђивала канале којима је омогућена пловидба Дунавом, јер су обилазили катаракте. Своју прву обнову је доживела у III веку, док је почетком IV века добила два нова бедема који су се спуштали до Дунава.

Готи су је приликом свог похода на Балкан делимично спалили 378. године, након чега је обновљена као једна од заштитних царских утврда на Дунаву од упада варвара. Међутим Хуни је 443. године поново уништавају. У склопу великих освајања и обезбеђења простора Византије која су предузета за владавине Јустинијана, Диана је поново обновљена почетком VI века. Свој коначни слом тврђава је доживела 596. године током Словенско-аварске провале на Балканско полуострво.

Изглед ДианеУреди

 
Југозападни крај тврђаве

Тврђава има основу заобљеног правоугаоника у коме су јужна и северна страна краће и са кулама постављеним у његовама темена. Поседовала је четири капије (на свакој страни по једну) ојачане полукружним кулама, осим капије на северној страни (окренутој ка Дунаву), коју су чувале две обичне тростране квадратне куле. Поред кула у склопу капија и оних у теменима основе бедеми су били ојачани са по две куле на јужној и северној односно са по три куле на источној и западној страни утврђења. Куле у теменима јужне стране као и полукружне куле у склопу јужне капије биле су нешто веће и тврђе од оних на северној страни јер је са копнене стране Диани претила највећа опасност.

 
Остаци зидина

Правоугаона основа је почетком IV века проширена са додатна два бедема који су се спуштали ка Дунаву и на чијим су се крајевима налазила по једна кула. Први бедем се из северозападног темена настављао као продужетак западног бедема право ка Дунаву (попут проширења у Кладову (Фетисламу)), док се други из североисточног темена пружао ка североистоку. Током истраживања у спољњем делу тврђаве ка Дунаву (између два додатна бедема) откривени су и остаци гробнице.

Археолошка открића у ДианиУреди

Током археолошких истраживања локалитета, поред остатака утврде откривени су и остаци неколико зграда у њеној унутрашњости.

  1. Вишебродна грађевина са апсидом која је имала подно грејање
  2. Хореум
  3. Принципијум, датиран у период I-II века
  4. Војне бараке, датиране у период III-IV века
  5. Лалрина односно канализациони одвод, датиран у период I-II века
  6. Капија првобитног каструма

РеференцеУреди

  1. ^ Регионални завод за заштиту споменика културе, Кладово, III категорија заштите [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (април 19, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ КАРАТАШ — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 

Спољашње везеУреди