Тегусигалпа
Тегусигалпа (шп. Tegucigalpa) је главни и највећи град Хондураса. Град има 1.682.725 становника у ширем подручју (2006). Тегусигалпа је по величини трећи град у Централној Америци. Налази се на надморској висини од 940 m.
| Тегусигалпа | |
|---|---|
 Тегусигалпа | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хондурас |
| Департман | Франсиско Моразан |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2019. | 1.259.646 |
| — густина | 840 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 14° 05′ 39″ С; 87° 12′ 24″ З / 14.094167° С; 87.206667° ЗКоординате: 14° 05′ 39″ С; 87° 12′ 24″ З / 14.094167° С; 87.206667° З |
| Апс. висина | 940 m |
| Површина | 751[3][4] km2 |
  Тегусигалпа Тегусигалпа на мапи Хондураса | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Хуан Гарсија[5] |
| Поштански број | 11101 |
| Позивни број | (+504)2 |
Град је основан у 16. веку. Тада се у граду из рудника вадило злато и сребро. Сам назив Тегусигалпа у преводу значи Сребрно брдо.
Дана 30. октобра 1998. град је знатно оштетила олуја Мич.
ГеографијаУреди
Тегусигалпа се налази на југу Хондураса у планинској котлини. Река Чолутека тече између Тегусигалпе и града Комојагуела. Тегусигалпа и Комојагуела чине заједнички главни град Хондураса. Терен на коме се налази град је брдовит. У средишњем делу града је брдо Пикачо на којем се налазе углавном стамбени објекти. У предграђима има много сиромашних четврти типа фавела.
КлимаУреди
Већи део Хондураса има тропску климу, али Тегусигалпа због веће надморске висине има хладнију и угоднију климу.
| Клима Тегусигалпе (Тегусигалпа аеродром) 1961–1990, екстреми 1951–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 33,0 (91,4) |
34,5 (94,1) |
35,5 (95,9) |
36,6 (97,9) |
36,9 (98,4) |
34,5 (94,1) |
35,9 (96,6) |
36,9 (98,4) |
34,2 (93,6) |
34,8 (94,6) |
32,8 (91) |
31,4 (88,5) |
36,9 (98,4) |
| Максимум, °C (°F) | 25,7 (78,3) |
27,4 (81,3) |
29,5 (85,1) |
30,2 (86,4) |
30,2 (86,4) |
28,6 (83,5) |
27,8 (82) |
28,5 (83,3) |
28,5 (83,3) |
27,3 (81,1) |
26,0 (78,8) |
25,4 (77,7) |
27,9 (82,2) |
| Просек, °C (°F) | 19,5 (67,1) |
20,4 (68,7) |
22,1 (71,8) |
23,4 (74,1) |
23,6 (74,5) |
22,6 (72,7) |
22,1 (71,8) |
22,4 (72,3) |
22,2 (72) |
21,5 (70,7) |
20,4 (68,7) |
19,7 (67,5) |
21,7 (71,1) |
| Минимум, °C (°F) | 14,3 (57,7) |
14,5 (58,1) |
15,5 (59,9) |
17,1 (62,8) |
18,2 (64,8) |
18,2 (64,8) |
18,0 (64,4) |
18,0 (64,4) |
17,9 (64,2) |
17,6 (63,7) |
16,3 (61,3) |
15,0 (59) |
16,7 (62,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 4,5 (40,1) |
7,2 (45) |
4,7 (40,5) |
8,9 (48) |
11,1 (52) |
12,4 (54,3) |
12,6 (54,7) |
12,2 (54) |
11,0 (51,8) |
10,0 (50) |
7,7 (45,9) |
6,8 (44,2) |
4,5 (40,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 5,3 (0,209) |
4,7 (0,185) |
9,9 (0,39) |
42,9 (1,689) |
143,5 (5,65) |
158,7 (6,248) |
82,3 (3,24) |
88,5 (3,484) |
177,2 (6,976) |
108,9 (4,287) |
39,9 (1,571) |
9,9 (0,39) |
871,7 (34,319) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 1 | 1 | 1 | 2 | 9 | 12 | 9 | 9 | 13 | 10 | 4 | 2 | 73 |
| Релативна влажност, % | 71 | 66 | 62 | 60 | 67 | 75 | 74 | 73 | 76 | 78 | 77 | 75 | 71 |
| Сунчани сати — месечни просек | 220,8 | 229,4 | 268,5 | 242,8 | 216,3 | 171,7 | 192,5 | 204,8 | 183,4 | 200,4 | 199,2 | 212,2 | 2.542 |
| Извор #1: NOAA[6] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (humidity, 1951–1993)[7] Meteo Climat (record highs and lows)[8] | |||||||||||||
ИсторијаУреди
Тегусигалпу су основали шпански досељеници 29. новембра 1578. Град су назвали "Villa de San Miguel de Heredia de Tegucigalpa" Име Тегусигалпа долази из мајанског језика и значи "сребрно брдо". Град је основан на налазишту руде сребра и био је значајан рударски центар. Налазиште сребра је главни повод шпанског насељавања Хондураса.
Хондурас је прогласио независност 1821. године, али је између 1823. и 1838. године био део Федералних Република Средње Америке. Хондурас је у почетку више пута селио главни град између Тегусигалпе и града Цомаyагуа, а од 1880. је главни град за стално остао у Тегусигалпи.
Град је био релативно мали до 1970. године кад у Хондурасу јача индустријализација и долази много досељеника из сеоских крајева. Касније се град шири и настају нове четврти уз постојеће колонијално језгро. Ураган Мич је погодио 1998. године Тегусигалпу, када је град био поплављен и доживео велике штете.
СтановништвоУреди
| 1961. | 1974. | 1988. | 2001. | 2013. |
|---|---|---|---|---|
| 164.941 | 302.483 | 595.931 | 850.445 | 1.157.509 |
Етничка и расна структура Тегусигалпе је слична структури Хондураса. Око 90% становника главног града су местици са мањином белаца шпанског порекла. Присутни су кинески[9] и арапски имигранти, што се тиче Арапа претежно су из Палестине.[10] Има и припадника аутохтоних индијанских народа и становништва афричког порекла.
ПривредаУреди
Структура привредних активности у граду је следећа: трговина (42,86%), индустрија (16,13%), угоститељство (14,43%), банкарство (10,12%), услуге (8,94%), здравство (3,90%), и остало (3,60%). Индустријска производња обухвата текстилну индустрију, производњу шећера, дуванску индустрију, индустрију стакла, металну, пластичну, хемијску, електро, машинску и индустрију гума.[11] На ободу града је и даље присутно присутно рударство, експлоатишу се руде сребра, олова и цинка.
СаобраћајУреди
Иако најважнији аеродром у Хондурасу, аеродром Тонконтин у Тегусигалпи важи за један од најопаснијих аеродрома у свету, са веома кратком пистом и у потпуности окружен урбанизованим простором главног града.[12]
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ Tiroren (2008). „Meaning of word "Tegus"”. tuBabel.com. Приступљено 29. 6. 2011.
- ^ „Enjoy your Tegucigalpa Expat Experience”. InterNations.org. 22. 5. 2011. Приступљено 29. 6. 2011.
- ^ „Distrito central: Informacion del municipio”. XVII Censo de Población y VI de Vivienda 2013. Архивирано из оригинала на датум 19. 8. 2016. Приступљено 30. 7. 2016.
- ^ Mario Martin (2. 6. 2009). „Spanish: Urban and Environmental Complexity of Tegucigalpa” (PDF). Centro de Diseño, Arquitectura y Construcción (CEDAC). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 3. 2012. Приступљено 15. 7. 2011.
- ^ AMDC (10. 9. 2011). „Members of the Municipal Corporation”. AMDC. Приступљено 28. 9. 2011.
- ^ „Tegucigalpa Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 24. 1. 2016.
- ^ „Klimatafel von Tegucigalpa (Int. Flugh.) / Honduras” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 24. 1. 2016.
- ^ „Station Tegucigalpa” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 12. 6. 2016.
- ^ http://www.angelfire.com/ca5/mas/etnias/chino/chino.html (језик: шпански)
- ^ http://www.angelfire.com/ca5/mas/etnias/arab/arab.html (језик: шпански)
- ^ http://www.capital450.hn/doc/planciudad.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2012) (језик: шпански)
- ^ https://www.nationalgeographic.rs/galerija/2128/reportaze/galerije/2267-deset-najstrasnijih-aerodroma-na-svetu.html
- ^ City of New Orleans Mayor’s Press Office (22. 7. 2010). „Tegucigalpa...and New Orleans have an existing sister city partnership”. nola.gov. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2011. Приступљено 23. 7. 2011.
- ^ Taipei City Government (21. 9. 1999). „Sister cities of Taipei”. tcc.gov.tw. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2011. Приступљено 23. 7. 2011.
- ^ Madrid City Government (18. 10. 2009). „Sister cities of Madrid”. madrid.es. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2012. Приступљено 23. 7. 2011.
- ^ „Sister Cities, Public Relations”. Guadalajara municipal government. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2012. Приступљено 12. 3. 2013.
- ^ Greater Fort Lauderdale Sister Cities International (4. 5. 2007). „Sister cities of Belo Horizonte”. gflsci.org. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2011. Приступљено 23. 7. 2011.
- ^ El Heraldo editor (14. 10. 2010). „Spanish: Tegucigalpa and Quito are now sister cities”. ElHeraldo.hn. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2014. Приступљено 23. 7. 2011.
ЛитератураУреди
- Miroslava de Nevo, Project Team Leader; Vera Lucía Vicentini, Alejandro Taddia, Carlos Mojica, and Caterina Vecco (INE/TSP); Trinidad Zamora (TSP/CHO); Irma Liliam Castillo, Xiomara Hernández, and Fabio Gordillo (consultants); Miguel Orellana (PDP/CHO); and Juan Carlos Pérez Segnini (LEG/SGO) (2010), Central District Public Transportation Project (Tegucigalpa and Comayagüela), Inter-American Development Bank – Assessment of the Central District's current public transportation situation and proposal for improvement.
- Olivier T. Godichet, José Rafael del Cid, Zoran S. Trputec (1997) Decentralization and Municipal Government in Honduras (in Spanish) Latin American School of Social Sciences (FLACSO) – Analysis of Honduras's municipal governments.
- Shlomo Angel with Katherine Bartley, Mary Derr, Anshuman Malur, James Mejía, Pallavi Nuka, Micah Perlin, Sanjiv Sahai, Michael Torrens, and Manett Vargas (2004) Rapid Urbanization in Tegucigalpa, Honduras Woodrow Wilson School of Public and International Affairs, Princeton University – Assessment of Tegucigalpa's current urban situation and future projections.
- Observatorio de la Violencia (2010) Observatory on Violence in the Central District Instituto Universitario en Democracia, Paz y Seguridad (IUDPAS) – UNAH Crime Report on the Central District during 2009.
