Текстура метаморфних стена

Према начину распореда састојака у метаморфним стенама, могу се разликовати следеће текстуре:

Шкриљава текстура карактерише се паралелно оријентисаним распоредом састојака. Ту разликујемо фолијацију, када су минерали оријентисани у једној равни, и линеацију, када су минерали оријентисани дуж неког правца (линеаре).

Убрана текстура у гнајсу

Тракаста текстура у гнајсу

Окцаста текстура у гнајсу

Масивна текстура у мермеру

Шкриљава стена лако се цепа у плоче и табле различите дебљине. Ова текстура настаје дејством усмерених притисака и карактеристична је за плиће нивое регионалног метаморфизма. Дељивост на плоче, међутим, не мора бити само последица паралелне оријентације састојака код метаморфне стене. Она може бити и проузрокована присуством система финих танких паралелних пукотина, које су настале у току метаморфизма (на пример кливаж).

Убрана текстура је врста шкриљаве текстуре, где минерали граде системе набора. Ако су набори веома ситни, кажемо да је текстура плисирана. Убране текстуре се такође срећу у плићим нивоима метаморфизма, као последица дејства усмерених притисака.

Тракаста текстура карактерише се присуством трака. У њој су састојци груписани у зоне (траке), које се наизменично смењују. Ова текстура је карактеристична за метаморфите дубоких нивоа и за зоне контактног метаморфизма.

Окцаста текстура садржи „окца“ појединих минерала (обично кварца или фелдспата). Ове текстуре се најчешће јављају код метаморфита дубоког нивоа, нарочито код мигматита.

Бобичава текстура је текстура код које се јављају бобице, које представљају порфиробласте или групе порфиробласта, који леже у ситнозрној основи. Ова текстура је карактеристична за спољне зоне контактних ореола.

Масивна текстура је текстура код које су састојци распоређени без оријентације. За стену овакве текстуре кажемо да има хомоген склоп.

Инјекциона текстура настаје убризгавањем аплитоидних растопа, насталих парцијалним стапањем у околне стене. Растоп може бити убризгаван по површини шкриљавости или неправилно. Ова текстура је веома честа код мигматита.

ЛитератураУреди

Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука