ТЕМИДА је научни часопис о виктимизацији, људским правима и роду, који издаје Виктимолошко друштво Србије и излази од 1998. године.

ТЕМИДА
ТЕМИДА - часопис о виктимизацији, људским правима и роду
ТипТЕМИДА је водећи часопис националног значаја у области друштвених наука (М51)
Формат24 cm
ИздавачВиктимолошко друштво Србије и Прометеј-Београд
Главни уредникпроф. Др Весна Николић-Ристановић
Оснивање1998.
ЈезикРадови се објављују на српском и енглеском језику.
СедиштеВиктимолошко друштво Србије, Исмета Мујезиновића 21/6, 11070 Београд, vdsrbija@gmail.com, temida.vds@gmail.com
Тираж200
ISSN1450-6637
eISSN2406-0941
Веб-сајтwww.vds.org.rs/temida.htm

О часопису уреди

Темида је научни часопис о виктимизацији, људским правима и роду који излази од 1998. године. Часопис објављује научне и стручне радове домаћих и страних аутора и ауторки који за свој предмет имају проблем жртава криминалитета, рата, кршења људских права и других облика страдања (са посебним нагласком на проблеме жена, деце, мањинских група, особа са инвалидитетом и других категорија које су посебно изложене виктимизацији), страх од криминалитета, кршење људских права у затвору и у кривичном поступку, превенцију виктимизације и слично. Посебна пажња посвећује се свим облицима родно заснованог насиља, као и другим аспектима остваривања родне равноправности. Сваки број је тематски конципиран, али се објављују и текстови ван одређених тема. Радови у часопису су двоструко анонимно рецензирани.

Историјат уреди

Виктимолошко друштво Србије је одмах по оснивању, 1998. године, покренуло први часопис о виктимизацији, људским правима и роду, који је добио назив по грчкој богињи правде Темиди. Ово је први и још увек једини часопис са овом проблематиком у Србији, који је као такав препознат и у региону бивше Југославије, али и шире. Од 1998. године, часопис Темида излази редовно, четири пута годишње.

Током претходних 25 година, у Темиди је штампано укупно 568 научних радова, и то: 480 (84,5%) радова на српком језику и 78 (13,7%) радова на енглеском језику. Своје оригиналне или прегледне научне радове у Темиди објавило је 427 аутора и ауторки, од чега 245 (57,4%) њих из Србије и 182 (42,6%) из иностранства. Објављено је укупно 135 приказа књига (59 књига домаћих и 76 књига страних аутора и ауторки) и 113 приказа научних скупова који су организовани у земљи у иностранству. Такође, објављен је један студентски рад, један приказ часописа, три приказа пројекта, један приказ филма и један приказ доделе награде "Анђелка Милић".

Периодичност излажења уреди

Часопис ТЕМИДА излази три пута годишње.

Уредници уреди

  • Главна и одговорна уредница: др Сања Ћопић
  • Заменица главне и одговорне уреднице: др Мирјана Докмановић
  • Секретарка редакције: мр Љиљана Стевковић
  • Технички уредник: др Бејан Шаћири

Редакциони одбор уреди

  • проф. др Весна Николић-Ристановић, Универзитет у Београду, Србија
  • проф. др Слађана Јовановић,Правни факултет универзитета Унион, Србија
  • проф. др Зоран Павловић, Универзитет Привредна академија, Србија
  • проф. др Бранислава Поповић-Ћитић, Универзитет у Београду, Србија
  • доц. др Наталија Жунић, доценткиња Универзитета у Нишу у пензији, Србија
  • др Ивана Стевановић, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Србија
  • др Вида Вилић, научна сарадница, Клиника за стоматологију, Србија
  • мр Љиљана Стевковић, Универзитет у Београду, Србија
  • проф. др Оливер Бачановић, Универзитет Ст. Климент Охридски, Македонија
  • prof. dr Jo-Ann Wemmers, University of Montreal, Канада
  • проф. др Сања Миливојевић, Oxford University, Велика Британија и La Trobe University, Аустралија

Савет часописа уреди

  • проф. др Наташа Мрвић-Петровић, Универзитет Унион, Србија
  • проф. др Слободан Савић, Универзитет у Београду, Србија
  • проф. др Јелена Срна, редовна професорка Универзитета у Београду пензији, Србија
  • проф. др Невена Петрушић, Универзитет у Нишу, Србија
  • проф. др Ђорђе Алемпијевић, Универзитет у Београду, Србија
  • проф. др Татјана Ђурић-Кузмановић, Висока пословна школа струковних студија, Србија
  • проф. др Саша Мијалковић, Криминалистичко-полицијска академија, Србија
  • проф. др Биљана Симеуновић-Патић, Криминалистичко-полицијска академија, Србија
  • проф. др Аленка Шелих, редовна професорка Универзитета у Љубљани у пензији, Словенија
  • проф. др Горажд Мешко, Универзитет у Марибору, Словенија
  • проф. др Алмир Маљевић, Универзитет у Сарајеву, Босна и Херцеговина;
  • dr Christa Pelikan, Institute for Criminology and Sociology of Law, Аустрија
  • prof. dr Nina Peršak, University of Ghent, Белгија
  • prof. dr Ivo Aertsen, Catholic University of Leuven, Белгија
  • prof. dr Stephan Parmentier, Catholic University of Leuven, Белгија
  • prof. dr Jan Van Dijk, Tilburg University, Холандија
  • prof. dr Antony Pemberton, Tilburg University, Холандија
  • prof. dr Joanna Shepland, University of Sheffield, Велика Британија
  • prof. dr Sandra Walklate, University of Liverpool, Велика Британија
  • prof. dr Basia Spalek, Derby University, Велика Британија
  • prof. dr Brandon Hamber, Ulster University, Северна Ирска
  • mr Ruth Jamieson, profesorka Queen’s University u penziji, Велика Британија
  • prof. dr Gail Mason, University of Sidney, Аустралија
  • prof. dr Estela Valverde, Macquarie University, Аустралија
  • prof. dr Michael Humphrey, University of Sydney, Аустралија
  • prof. dr Robert Elias, University of San Francisco, САД
  • prof. dr Robert Peackok, Howard College, Јужна Африка
  • prof. dr Jaishankar Karuppannan, Raksha Shakti University, Индија
  • проф. др. Горан Башић, Linnaeus University, Шведска
  • проф. др Ирма Ковчо Вукадин, Универзитет у Загребу, Хрватска
  • prof. dr Vasiliki Artinopoulou, Panteion University od Political and Social Sciences, Grčka

Почасни чланови Савета часописа:

  • prof. dr Gerd Ferdinand Kirchhof (Tokiwa University, Јапан; University of Applied Sciences, Немачка)
  • prof. dr Marc Groenhuijsen (Tilburg University, Холандија)

Теме уреди

Теме бројева у досадашњим издањима ТЕМИДЕ биле су:
  • Лишење слободе и људска права
  • Жртве ратних злочина и међународно право
  • Насиље над женама и друштвена транзиција
  • Насиље у породици
  • Међународна анкета о жртвама криминалитета
  • Жртве и кривичноправни систем
  • Виктимизација деце и малолетнчка делинквенција
  • Узраст као фактор виктимизације
  • Жртве рата у бившој Југославији
  • Жртва у кривичном поступку
  • Жртве тортуре
  • Ресторативна правда
  • Жене у јавном и политичком животу
  • Деца и млади као жртве
  • Трговина људским бићима
  • Службе за помоћ жртвама
  • Насиље
  • Истина и помирење
  • Заштита жртава и сведока
  • Кривично дело насиље у породици
  • Пеналне теорије и праксе
  • Жртве и глобализација
  • Жртве и организовани криминал
  • Маргиналне групе и виктимизација
  • Службе за помоћ жртвама
  • Ратни злочини и колективно сећање
  • Насиље у породици
  • Жртве и правни систем
  • Деца жртве
  • Жртве и медији
  • Алтернативне санкције и права жртве
  • Институције и жртве
  • Здравље и жртве
  • Виктимизација на радном месту
  • Ресторативна правда и права жртава
  • Помоћ и подршка жртвама
  • Ментални поремећаји и виктимизација
  • Жртве узнемиравања
  • Правна заштита жртава
  • Стигматизација
  • Род, образовање и људска права
  • Трговина људима
  • Структурална виктимизација
  • Мобинг
  • Сајбер виктимизација
  • Злочини „без жртава“
  • Помирење
  • Жртве дискриминације
  • Ресторативна правда између теорије и праксе
  • Насиље над децом
  • Жртве и ресторативна правда
  • Друштво као жртва
  • Деца: учиниоци насиља, жртве, посматрачи
  • Злочини из мржње
  • Жртве криминалитета и рата: међународни и домаћи контекст
  • Виктимологија: теорија, пракса, активизам
  • Евидентирање података о криминалитету и жртве
  • Жене и затвор
  • Жртве и савремени друштвени контекст: теорија, пракса и активизам
  • Виктимизација особа са менталним поремећајима
  • Преплитање виктимизације и криминализације
  • Интеркултурални контекст и виктимизација
  • Жртве и савремени одговори на криминалитет: између заштите и злоупотребе
  • Спровођење антидискриминационих политика у Србији
  • Жртве сексуалног насиља
  • Невидљиве жртве
  • Заштита жртава: међународно право, национална законодавства и пракса
  • Секундарна виктимизација и подршка жртвама
  • Позитивна виктимологија
  • Ресторативна правда, сигурност и жртве
  • Нови трендови у виктимолошкој теорији и пракси: Дилеме и изазови у заштити жртава
  • Допринос Nils Christie-ја виктимологији и Жртве и тероризма
  • Виктимизација и интернет
  • Фемицид
  • Безбедност и виктимизација: Изазови друштвеног реагованја и заштите жртава
  • Различити аспекти виктимзације: Савремени ратови, тероризам и миграције
  • Жртве и медији
  • Жртве између безбездности, њудских права и правде: Локални и глобални контекст
  • Сајбер виктимизација и изазови пружања подршке жртвама
  • Старе особе као жртве криминалитета.
  • Нови и стари облици виктимизације: Изазови за виктимолошку теорију и праксу
  • Насиље над женама
  • Невидљиве жртве
  • Виктимизација и различитост
  • Виктимизација у институцијама
  • Деца жртве
  • COVID-19: Обрасци виктимизације и права жртава
  • Изазови подршке жртвама
  • Сексуално насиље
  • Жртве и савремени друштвени контекст: Изазови и перспективе
  • Пандемија COVID-19: Виктимолошке перспективе
  • Зелена виктимологија

Теме бројева у 2023. години су:

  • Родно засновано насиље у различитим контекстима
  • Виктимизација у образовним институцијама
  • Жртве и ресторативна правда

Електронски облик часописа уреди

Радови објављени у Темида доступни су у електронском облику на интернет страници Виктимолошког друштва Србије[1] и у DOI (Digital Object Identifier)[2].

Индексирање у базама података уреди

  • DOI (Digital Object Identifier)
  • DOAJ (Directory of Open Access Journals)
  • EBSCO истраживачкој бази
  • Уврштена је у Emerging Sources Citation Index (ESCI), нову колекцију часописа којима се проширује садржај Web of Science и омогућава претраживање, проналажење и цитирање часописа који се уврсте у ову едицију.

Референце уреди

  1. ^ „Виктимолошко друштво Србије”. Званичан сајт. Архивирано из оригинала 20. 05. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016. 
  2. ^ „DOI Serbia”. Званичан сајт. Приступљено 1. 7. 2016.