Тензин Гјатсо

четрнаести по реду тибетански духовни и световни вођа

Тензин Гјатсо (кин. 丹增嘉措, пин. Dānzēng Jiācuò; рођен 6. јула 1935)[1] је четрнаести по реду тибетански духовни и световни вођа.[2] Тибетанци верују да је Далај Лама реинкарнација Буде, чији дух након смрти улази у тело новорођеног дечака којег идентификују традиционалним методама.[3]

Тензин Гјатсо
Његова светост XIV Далај Лама
Породица
РодитељиЧоекјонг Тсеринг
Дики Тсеринг
Период17. новембар 1950 — данашњост
Крунисање17. новембар 1950.
ПретходникТубтен Гјатсо
НаследникXV Далај Лама

Потпис

Тензин Гјатсо пети је од шеснаесторо деце у пољопривредној породици на Тибету у покрајини Ћингхај. Са две године проглашен је као Тулку, реинкарнација тринаестог Далај Ламе. Дана 17. новембра 1950, са петнаест година, проглашен је челником Тибета и најважнијим политичким управником, у време када се Тибет суочавао са насилном окупацијом Народне Републике Кине. Он је такође је вођа школе Гелуг, најновије школе тибетанског будизма,[4] коју је формално водио Ганден Трипа. Централна влада Тибета, Ганден Фодранг, поверила је Далај Лами привремене обавезе до његовог изгнанства 1959. године.[5][6]

Тензин Гјатсо је Тибет напустио 1959. године и склонио се у Индију након неуспеха Тибетског покрета отпора где је покушавао да успостави централну тибетску администрацију, уједно тражећи начин како да сачува тибетску културу и просвету, а хиљаде избеглица следило је Далај Ламу у Индију. Он се пензионисао као политички вођа 2011. године да би уступио место демократској влади.[7][8][9] Харизматични и признати јавни говорник, Тензин Гјатсо је први Далај Лама који је отпутовао на Запад где је настојао да упозна свет с будизмом и промовисати концепт универзалне одговорности, етике и међурелигијске комуникације.

Године 1989. добио је Нобелову награду за мир за свој ненасилни отпор кинеској окупацији.[10]

Види још уреди

Публикације уреди

Дискографија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Chronology of Events”. Office of His Holiness the Dalai Lama. Приступљено 28. 3. 2021. 
  2. ^ „His Holiness the Dalai Lama Speaks to Tibetan Students in Delhi”. Office of His Holiness the Dalai Lama. 26. 1. 2015. Приступљено 28. 3. 2021. 
  3. ^ „14th Dalai Lama Tibetan Buddhist monk”. Britannica. Приступљено 15. 1. 2021. 
  4. ^ Van Schaik, Sam (2011). Tibet: A History . Yale University Press. стр. 129. ISBN 978-0-300-15404-7. 
  5. ^ Buswell, Robert E.; Lopez, Donald S., Jr. (2013). The Princeton dictionary of Buddhism. Princeton: Princeton University Press. ISBN 9781400848058. Entries on "Dalai Lama" and "Dga' ldan pho brang".
  6. ^ „Definition of Dalai Lama in English”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 27. 07. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2015. „The spiritual head of Tibetan Buddhism and, until the establishment of Chinese communist rule, the spiritual and temporal ruler of Tibet 
  7. ^ „Life in exile”. britannica.com. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 2. 4. 2021. 
  8. ^ Yardley, Jim; Wong, Edward (10. 3. 2011). „Dalai Lama Gives Up Political Role”. The New York Times. Приступљено 2. 4. 2021. 
  9. ^ „About Central Tibetan Administration”. tibet.net/. Central Tibetan Administration. Приступљено 2. 4. 2021. 
  10. ^ „The 14th Dalai Lama Biographical”. The Nobel Prize. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)

Литература уреди

Спољашње везе уреди