Теодора Арсеновић

српска глумица

Теодора Арсеновић, рођена Боберић (23. децембар 1885, Врањево, Аустроугарска18. октобар 1960, Београд, ФНРЈ) је била српска и југословенска глумица.[1]

Теодора Арсеновић
Теодора Арсеновић.jpg
Теодора као Принц Орловски у оперети Слепи миш, 1907.
Датум рођења(1885-12-23)23. децембар 1885.
Место рођењаВрањево (Нови Бечеј)
Аустроугарска
Датум смрти18. октобар 1960.(1960-10-18) (74 год.)
Место смртиБеоград
ФНРЈ
ЗанимањеФилмска глумица
Битна улогаКарађорђе - Јелена - жена Карађорђа
Веза до IMDb-а

Теодора је педесет година глумила у Народном позоришту у Београду, од 1906. до 1956. године. Била је истакнути носилац главних улога у популарним комадима са певањем, као што су Коштана, Ташана, Чучук Стана. Сматра се једном од три највољеније Коштане у историји српског театра. Значајна је и као пионир опере Народног позоришта, јер је отпевала прву Кармен, Ацучену у Трубадуру, као и Сузуки у опери Мадам Батерфлај. Формално образовање као глумица и певачица није имала. Прослављене улоге у драмском репертоару одиграла је као Маша у Живом лешу, Елмира у Тартифу, Мара Никшина Бенеша у Сутону, Бака Еугенија у Дрвеће умире усправно, итд.

Свој глумачки допринос дала је и првим балканским играним филмовима из 1911. године, у Карађорђу улогом Јелене, а у филму Улрих Цељски и Владислав Хуњади игравши Марију Горјански.

Теодора је била истакнути радио-певач на таласима Радио Београда. Највише и најрадије је наступала уз оркестар Властимира Павловића Царевца. Народне песме је снимала за водеће светске издавачке куће као што су Odeon Records, Edison Bell и His master's voice.

Портрет Теодоре Арсеновић – Урош Предић, уље на платну, 1917. Портрет и фотографија су музејска грађа Позоришног музеја Војводине.

За свој уметнички рад награђена је Орденима Светог Саве IV и V реда, Орденима рада I и II реда, од краља Бориса III од Бугарске Народним орденом за грађанске заслуге, а од стране краља Александра I Карађорђевића је награђена скупоценим прстеном.

Умрла је 18. октобра 1960. године у Београду. Сахрањена је уз супруга на Новом гробљу.

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1911. Карађорђе Јелена - жена Карађорђа
1911. Улрих Цељски и Владислав Хуњади Марија Горјански
1922. Трагедија наше деце
1959. Врата остају отворена

РеференцеУреди

  1. ^ Пауљев, Јелена. „Теодора Боберић Арсеновић”. Народно позориште у Београду. Народно позориште у Београду. Приступљено 2016-10-14. 

ЛитератураУреди

  • Одавић, Мирјана (1996). Теодора Арсеновић Београд: Музеј позоришне уметности Србије

Спољашње везеУреди