Теодорос Ангелопулос
Теодорос Ангелопулос (грч. Θεόδωρος Αγγελόπουλος), познат и као Тео Ангелопулос (27. април 1935 — Пиреј, 24. јануар 2012) био је грчки филмски режисер, сценариста и продуцент, добитник бројних филмских награда на фестивалима широм света.
Теодорос Ангелопулос | |
---|---|
Лични подаци | |
Друга имена | Тео Ангелопулос |
Датум рођења | 27. април 1935. |
Место рођења | Атина, Друга грчка република |
Датум смрти | 24. јануар 2012.76 год.) ( |
Место смрти | Пиреј, Грчка |
Породица | |
Супружник | Фиби Економопулу (од 1980) |
www | |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиАнгелопулоса сматрају класиком грчког интелектуалног филма који је захваљујући њему постао познат и светској јавности. Почео је са краткометражним филмовима 1963. и на почетку се углавном бавио историјом Грчке, као у трилогији „Дани 1936” из 1972, „Путујући глумци” 1975. и „Ловци” 1977, кроз које приказује новију грчку историју. Каснија остварења, која су му донела и светску славу, бавила су се како грчком митологијом, тако и савременим политичким темама.
Био је један од чланова жирија на 28. Берлиналу 1978. године.[1]
У богатој каријери која је трајала четрдесет година добио је бројна признања, од којих је свакако највећа Златна палма на Канском филмском фестивалу за филм „Вечност и један дан” 1998. године.
Добијао је награде и на Берлинском форуму, Мостри, Јапану. Експериментални филм „Александар Велики” добио је 1980. награду „Златни лав” у Венецији, док је за „Предели у магли” добио сребро на Венцијанском фестивалу 1988. „Прекинути корак роде” 1991. награђен је у Болоњи и на фестивалу у Сиднеју. За филм „Поглед Одисеја” припала му је посебна награда критике на Канском фестивалу 1995.
После освајања „Златне палме” у Кану 1998. за филм „Вечност и један дан”, чувени грчки режисер скренуо је на себе пажњу и филмовима, „Плачући луг”, „Прашина времена” снимљен 2008. и „Невидљиви свет” 2011. Британски филмски критичари Дерек Малколм и Дејвид Томсон су Ангелопулоса прогласили за једног од највећих светских режисера.[2][3]
Правник по образовању, Ангелопулос је радио и као новинар и филмски критичар, био је оснивач часописа „Савремени филм”. Био је почасни професор Бриселског универзитета, и Универзитета у Есексу, Нантера у Паризу. Његов препознатљив стил били су лагани, дуги кадрови, епизоде праћене нарацијом као што је, рецимо, његов филм „Путујући свирач”, сцене доведене до перфекције.
Током снимања филма „Друго море“ у Пиреју, на њега је приликом преласка улице налетео мотоцикл и нанео му тешке телесне повреде. Преминуо је од последица удеса 24. јануара 2012. године.[4] Очевици кажу да се све одиграло у секунду: 77-годишњи Ангелопулос је у сумрак, негде око 19 часова прелазио коловозну траку прометне саобраћајнице у јужном предграђу како би нешто објаснио глумцима када је на њега налетео мотор. Режисер је одмах превезен у болницу али су повреде биле врло тешке и лекари који су се за његов живот борили неколико сати, нису успели да га спасу.[5]
Референце
уреди- ^ „"Berlinale 1978: Juries".”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2012. berlinale.de.
- ^ Derek Malcolm (2000-06-15). „"Theo Angelopoulos: The Travelling Players".”. Приступљено 26. 1. 2012. London: Guardian Unlimited.
- ^ Thomson, David (2002). The New Biographical Dictionary of Film. Alfred A. Knopf. стр. 21-22. ISBN 978-0-375-41128-1.
- ^ РТС Магазин: Погинуо режисер Тео Ангелопулос. Среда, 25. јануар 2012.
- ^ Ј. Павловић-Стаменић. Преминуо редитељ Тео Ангелопулос. Политика/Култура. Објављено 25. јануара 2012.
Литература
уреди- Thomson, David (2002). The New Biographical Dictionary of Film. Alfred A. Knopf. стр. 21-22. ISBN 978-0-375-41128-1.
- Horton, Andrew (1999). The Films of Theo Angelopoulos: A Cinema of Contemplation. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01005-2.
- Syska, Rafał (2008). Poetry of Pictures: Theo Angelopoulos Films. Kraków: Rabid. ISBN 978-83-60236-34-5.
Спољашње везе
уреди- Тео Ангелопулос на сајту IMDb (језик: енглески)
- Службена веб презентација
- Сећање: Тео Ангелопулос (1935—2012) („Политика“, 27. јануар 2012)