Теодор Кернер
Теодор Кернер (нем. Theodor Körner; Комаром, 3. април 1873 — Беч, 4. јануар 1957) био је председник Аустрије од 1951. до 1957. године.
| Теодор Кернер | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.png) | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 23. април 1873. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Комаром, Аустро-Угарска, | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 4. јануар 1957. (83 год.) | ||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Беч, Аустрија | ||||||||||||||||||||||
| Религија | Римокатолик | ||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ) | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||
  | |||||||||||||||||||||||
Рођен је 1873. године у месту Ујшени (Újszőny), како се некада звао Комаром у данашњој северној Мађарској. Од 1888. похађа војну школу која се налазила у данашњој Чешкој, у месту Хранице. Завршио је Краљевску војнo-техничку академију у Бечу и 1894. одлази као поручник на службу у Загреб. Промовисан је у мајора 1904. године. У Првом светском рату командовао је на Италијанском фронту. Војничку каријеру окончао је 1924. у чину генерала.
Политичка каријера
уредиПостао је члан аустријског парламента 1924. године. Био је Председник Националног већа Аустрије 1933-1934.[1] Под фашистичком диктатуром Енгелберта Долфуса доспео је у затвор услед прогона опозиције и забрањивања Социјалдемократске партије Аустрије чији је био члан. Током Другог светског рата доспео је у затвор услед сукоба са нацистима. После рата, априла 1945. Кернер је изабран за градоначелника Беча, где се истакао у организацији обнове и изградње престонице која је страдала у ратним дејствима.
Председник Аустрије 1951−1957
уредиПо смрти председника Аустрије Карла Ренера, Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ) номинује Кернера за председничке изборе 1951. године. У другом кругу избора, 27. маја 1951. Кернер осваја 52.06% гласова и побеђује противкандидата Хајнриха Глајснера из Аустријске народне партије (ÖVP), који је освојио 47.94% гласова.
Теодор Кернер је преминуо неколико месеци након можданог удара којег је доживео 28. јула 1956. у Штајерској. Сахрањен је на Средишњем бечком гробљу уз величанствен испраћај дуж бечких улица какав није виђен од сахране цара Фрање Јосифа.[2]
Признања
уреди- Почасни докторат на Бечком техничком Универзитету (1945)
- Почасни грађанин Беча (1948)
Велики крст посебног ранга Реда заслуга Савезне републике Немачке (1956)
Референце
уреди- ^ „Dr. h.c. Theodor Körner, Biografie | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-03.
- ^ Kollman 1973
Литература
уреди- Kollman, Eric C. (1973). Theodor Körner. Militär u. Politik. Wien: Verl. f. Geschichte u. Politik. ISBN 3-7028-0054-9. OCLC 9253758.
Додатна литература
уреди- Andreas Pittler (2011). Edition Wiener Bürgermeister - Theodor Körner. ISBN 978-3950263176.. Carl Gerold's Sohn Verlagsbuchhandlung KG, Wien.
- Ilona Duczynska: (Hrsg. und kommentiert): Theodor Körner. Auf Vorposten. Ausgewählte Schriften 1928 - 1938. 1977. ISBN 3-203-50617-3.. Europaverlag, Wien.
- Thea Leitner: Körner aus der Nähe. Danubia Verlag, Wien, 1951.
- Eric C. Kollman: Militär und Politik. VERL.DF.GESCH.U.POL., Wien, 1973.
- Thea Leitner (2004). Hühnerstall und Nobelball. 1938–1955. Leben in Krieg und Frieden. ISBN 3-8000-3927-3.. Ueberreuter, Wien.
- Körner Theodor : Auf Vorposten. 1977. ISBN 978-3203506173.. Europa, Wien.
