Теодор I Палеолог
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Теодор I Палеолог (грч. Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος) је био први морејски деспот (1383—1407) из династије Палеолога. Био је четврти син византијског цара Јована V (1341—1391, са прекидима) и његове супруге Јелене Кантакузин. Започео је византијску експанзију на Пелопонезу и ширење деспотовине[1], а уз помоћ Албанаца, које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа[1].
Теодор Палеолог | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1355. |
Место рођења | Цариград, Византијско царство |
Датум смрти | 24. јун 1407. |
Место смрти | Мистра, Византијско царство |
Породица | |
Родитељи | Јован V Палеолог Јелена Кантакузин |
Период | 1383–1407 |
Претходник | Димитрије I Кантакузин |
Наследник | Теодор II Палеолог |
Порекло и породица
уредиМанојло је био други син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин, која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341—1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.
Име | Живео | Титула | Владао |
---|---|---|---|
Андроник (IV) | 1348 — 1385. | византијски цар | Византијом (1376—1379) |
Манојло (II) | 1350 — 1425. | византијски цар | Византијом (1391—1425) |
Михајло | —--> | деспот | |
Ирина | —--> |
Теодор се 1384. године оженио Бартоломејом Ачајоли са којом није имао деце, а према неким изворима његова ванбрачна ћерка је била удата за Сулејмана, једног од синова Бајазита I (1389—1402) који су се после његове смрти борили око престола.
Живот и владавина
уредиТеодор је рођен током шесте деценије 14. века у Цариграду. Титула деспота му је додељена 1376. године и он је упућен да преузме власт у Солуну, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата Андроника IV (1376—1379). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије Кантакузине и да 1383. или 1384. године постане суверени владар Морејске деспотовине.
Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком Нерија I Ачајолија (1371—1394) господара Коринта и каснијег Атинског војводу. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним магнатима, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.
Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од Карла I Токоа (1386—1429) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и земљоузом који је омогућава копнени прилаз Пелопонезу. Сукобио се и са Наварском компанијом која је контролисала север Пелопонеза и победио их 1395. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и 1397. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину (1400) витешком реду Јовановаца и повлачи се у Монемвасију. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се 1403. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног грчког становништва према њима[1]. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ 1404. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.
Теодор I је умро 24.06. 1407. године у Мистри, а наследио га је малолетни братанац Теодор II (1407—1443), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара Манојла II (1391—1425), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око 1409. године саставио посмртни говор.
Породично стабло
уреди16. Андроник II Палеолог | ||||||||||||||||
8. Михајло IX Палеолог | ||||||||||||||||
17. Ана Угарска | ||||||||||||||||
4. Андроник III Палеолог | ||||||||||||||||
18. Лав II Јерменски | ||||||||||||||||
9. Рита од Јерменије | ||||||||||||||||
19. Keran of Armenia | ||||||||||||||||
2. Јован V Палеолог | ||||||||||||||||
20. Thomas II, Count of Piedmont | ||||||||||||||||
10. Амедео V од Савоје | ||||||||||||||||
21. Beatrice di Fieschi | ||||||||||||||||
5. Ана Савојска | ||||||||||||||||
22. Јован I, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
11. Марија од Брабанта | ||||||||||||||||
23. Маргарета од Фландрије | ||||||||||||||||
1. Теодор I Палеолог | ||||||||||||||||
12. Михајло Кантакузин | ||||||||||||||||
6. Јован VI Кантакузин | ||||||||||||||||
13. Theodora Palaiologina Angelina Kantakouzene | ||||||||||||||||
3. Јелена Кантакузин | ||||||||||||||||
28. Јован Асен III | ||||||||||||||||
14. Андроник Асен | ||||||||||||||||
29. Eirene Palaiologina | ||||||||||||||||
7. Ирина Асен | ||||||||||||||||
30. Michael Doukas Glabas Tarchaneiotes | ||||||||||||||||
15. Tarchanaiotissa | ||||||||||||||||
31. Maria Doukaina Komnene Branaina Palaiologina | ||||||||||||||||
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Kazhdan 1991 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFKazhdan1991 (help)
Литература
уреди- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.